Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Državni dug u januaru je smanjen za oko deset miliona EUR na 1,47 milijardi ili 43,3 odsto bruto domaæeg proizvoda (BDP), saopšteno je iz Ministarstva finansija. Od toga, unutrašnji dug èini 12,3 odsto BDP-a, a spoljni 31 odsto. Budžetski deficit je u januaru iznosio 15,28 miliona EUR, što je 30 odsto u odnosu na planirani u ovoj godini. U istom mjesecu prethodne godine ostvaren je suficit u budžetu od oko pet miliona EUR. U januaru su izvorni budžetski prihodi bili oko 18 odsto niži u odnosu na planirane i 11,7 odsto manji od ostvarenih u istom periodu prethodne godine. »Januar je obilježilo niže ostvarenje budžetskih prihoda u odnosu na plan, meðutim, u ovom mjesecu su i rashodi bili ispod planiranih, najviše zahvaljujuæi isplati zarada i odgovarajuæih poreza i doprinosa u decembru«, navodi se u publikaciji Mjeseèni makroekonomski indikatori (MMI). Naplata akciza u januaru je niža u odnosu na plan zbog odlaganja primjene novih akciznih stopa za april. Budžetski rashodi iznosili su 63,99 miliona EUR i veæi su u odnosu na prošlogodišnje 27,3 odsto i oko 40 odsto niži u odnosu na planirane. Najveæa stavka u izdacima i dalje su transferi za socijalnu zaštitu, i oni iznose 77 odsto ukupnih januarskih rashoda. Rashodi za penzije i socijalna davanja bilježe poveæanje od 4,8 odsto u odnosu na prošlogodišnje. Veæa je i kapitalna potrošnja i rashodi za materijal i usluge. U uslovima usporenog rasta svjetske ekonomije i nove dužnièke krize u EU i zemljama regiona, kao i dalje prisutnih rizika u crnogorskoj ekonomiji, oèuvana je, kako navode iz Ministaratva, finansijska stabilnost. S obzirom na vlasnièku strukturu banaka, koje su u veæinskom inostranom vlasništvu, pojaèan je uticaj eksternih faktora i moguænost prelivanja krize putem transmisionih kanala. Meðutim, ukupna finansijska podrška domaæem bankarskom sistemu od majki banaka u protekle tri godine u iznosu od oko 230 miliona EUR, i otkup loših kredita, kao i pojaèana aktivnost naplate su doprinijele stabilnosti bankarskog sektora i smanjenju sistemskog rizika, navode iz Ministarstva. Kao rezultat toga uèešæe nekvalitetnih kredita u ukupnim (NPL) i dalje pada bilježeæi u decembru prošle godine 15 odsto. "Iako su smanjeni krediti koji kasne sa naplatom u ukupnim kreditima sa 30 odsto u julu prošle godine na 25,5 odsto u januaru ove godine, ipak su poèetkom ove godini oni zabilježili rast od 31,3 odsto u odnosu na prethodni mjesec, što govori o još prisutnoj ranjivosti bankarskog sektora", zakljuèili su u Ministarstvu. (kraj) bvm