Beograd, (MINA) - Evropska Komisija (EK) usvojila je danas Predlog o Zapadnom Balkanu i evropskim integracijama koji je uputila Savjetu ministara Evropske Unije (EU) i Evropskom Parlamentu. Kako je saopštila Delegacija EK u Srbiji i Crnoj Gori, koja je zvanièno predstavništvo izvršnog tijela EU, predlogom je predviðeno bogaæenje sadašnje politike prema regionu, elementima uzetim iz procesa proširenja, kako bi se jaèao krajnji cilj, proširenje èlanstva EU zemljama Zapadnog Balkana. «Sadašnji okvir odnosa sa regionom, Proces stabilizacije i pridruživanja, ostaje kamen temeljac politike prema zemljama Zapadnog Balkana, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji i Srbiji i Crnoj Gori, a nova dimenzija otvara se kroz dodavanje elemenata, koji su se pokazali uspješnim sa zemljama kandidatima za èlanstvo u EU», navodi se u saopštenju Delegacije EK. U saopštenju se kaže, da oni ukljuèuju uvoðenje Partnerstva za Evropsku integraciju, ojaèano podrškom u izgradnji institucija, kroz "twinning" program, pojaèanu tehnièku pomoæ, poboljšanu politièku saradnju i moguænost da zemlje Zapadnog Balkana uèestvuju u nekim programima Zajednice. Predlog je zamišljen kao doprinos samitu Evropska Unija - Zapadni Balkan, koji æe se održati u Solunu 21. juna. Komesar za spoljnopolitièke poslove Kris Paten izjavio je da mapa EU neæe biti potpuna, dok zemlje Zapadnog Balkana ne budu ukljuèene u nju. «Ostalo je još mnogo posla. Reformisanje ekonomija, standardi državne uprave i demokratija regiona ostaju glavni izazovi, uz stalnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ono što predlažemo pokazuje da æe EU uèiniti sve što može, da ovim zemljama pomogne u pripremama, a naša želja da ih jednog dana vidimo kao èlanove je stvarna», rekao je Paten. EK predlaže intenziviranje Programa za stabilizaciju i pridruživanje kroz seriju konkretnih mjera. «Uvodjenje Partnerstva za Evropsku integraciju je jedna od njih. Inspirisani fazom koja prethodi sadašnjem proširenju, ova partnerstva bi identifikovala prioritete za akciju u pripremama za bližu integraciju sa EU», dodaje se u saopštenju. Navodi se da bi se partnerstva oslanjala na godišnje izvještaje, pripremljene pod Programom za stabilizaciju i pridruživanje, radi identifikovanja ciljeva u kratkom i srednjem roku, a ovi prioriteti bi se odrazili na finansijsku pomoæ EU. “Od uèesnika se oèekuje da izrade Akcione planove sa jasnim kriterijumima za praæenje napretka”, istièe se u saopštenju Delegacije EK. Druga mjera je, kako se navodi, pojaèana podrška u izgradnji institucija. «Praksa koja je pokazala svoju vrijednost u pripremi sadašnjeg proširenja Unije, trebalo bi da se proširi i na Zapadni Balkan. Detaširanje državnih službenika iz zemalja èlanica EU, u svojstvu savjetnika u institucijama zemlje domaæina veæ je poèelo u Albaniji i Hrvatskoj i oèekuje se proširenje na ostale zemlje regiona», kaže se u saopštenju. Kancelarija za razmjenu informacija o tehnièkoj pomoæi (TAIEX), osnovana kao dio strategije pred proširenje, radi obezbeðenja ciljane tehnièke pomoæi državama kandidatima u izjednaèavanju njihovih sistema sa sistemom Zajednice, treba da poène sa radom na Zapadnom Balkanu. Program predviða poboljšanje politièke saradnje, što znaèi da treba pozvati zemlje Zapadnog Balkana da se prikljuèuju deklaracijama EU, zajednièkim stavovima i drugim odlukama u okviru zajednièke spoljne i bezbjednosne politike. Ekonomski razvoj je, takoðe, jedna od mjera. «Veæina tarifa za uvoz proizvoda porijeklom sa Zapadnog Balkana u EU je ukinuta. Da bi poveæale izvozne moguænosti regiona i unaprijedio ekonomski rast, EK predlaže proširenje sistema panevropske dijagonalne kumulacije porijekla, na zemlje regiona, èim ispune neophodne uslove. Posveæenost zemalja Zapadnog Balkana principima Evropske Povelje o malim preduzeæima poboljšaæe poslovnu klimu za mala i srednja preduzeæa», navodi se u saopštenju. Što se tièe vladavine zakona, saradnje u pravosuðu i unutrašnjim poslovima, EK predlaže razvitak dijaloga sa zemljama regiona, radi identifikovanja ciljeva, na osnovu kojih bi se napredak mogao utvrditi, naroèito u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Predviðeno je i proširenje uèešæa u relevantnim programima Komisije, ukljuèujuæi obrazovne programe. Program ukljuèuje i pojaèanu regionalnu saradnju i demokratiju. «Zemlje Zapadnog Balkana treba ohrabriti, da preuzmu inicijativu u regionalnoj saradnji, èime æe biti ohrabrene da razviju konkretnu saradnju u oblastima kao što su parlamentarna kooperacija, povratak izbjeglica, trgovina i investicije, energija, transport i infrastruktura», zakljuèuje se u saopštenju. (kraj) tmi/mrd/sim