Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnogorsku ekonomiju u devet prethodnih mjeseci karakterisao je realni oporavak, ali su još prisutni negativni trendovi kao što je visoka stopa nezaposlenosti, kreditna neaktivnost banaka i nelikvidnost privrede, saopšteno je iz Vlade. Potpredsjednik Vlade, Vujica Lazoviæ, kazao je da su odreðeni negativni trendovi bili prisutni i u periodu kada Crna Gora nije bila u krizi. »Negativni trendovi zabilježeni su u sektoru preraðivaèke industrije, kao i niske agregatne tražnje«, rekao je Lazoviæ nakon sjednice Vlade koja je usvojila Analizu ekonomske politike Crne Gore za devet mjeseci ove godine. Vlada je konstatovala da je Crna Gora izašla iz recesije i da ponovo ulazi u zonu rasta. »Zbog tih pokazatelja ovu godinu æemo završiti sa prokjektovanom stopom rasta domaæeg bruto proizvoda (BDP) od 0,5 odsto«, precizirao je Lazoviæ. To æe, kako je naveo, biti ostvareno zahvaljujuæi pozitivnim trendovima rasta industrije od 9,6 odsto, sektora šumarstva od 18,1, primarne poljoprivrede od deset odsto, kao i turizma èiji je rast projektovan na 5,4 odsto. »Ovu godinu karakterisala je stabilnost cijena, relativno niska inflacija, rast investicija kao i veæa štednja stanovništva«, objasnio je Lazoviæ. On je saopštio da su pozitivni trendovi mnogo dominantniji i da æe oni uticati da u narednoj godini Crna Gora ima stalan i srednjoroèni rast, što je, kako je objasnio, i cilj ekonomke politike. BDP je, prema Vladinoj Analizi ušao u zonu realnog rasta, inflacija iznosi 0,3 odsto, stopa nezaposlenosti 11,7 odsto, a zaduženost države 34,8 odsto. »BDP je u odnosu na devet mjeseci prošle godine na istom nivou, što pokazuje da nije došlo do pada«, naveo je Lazoviæ. U sektoru javnih finansija konstatovano je da je Vlada zahvaljujuæi kvalitetnoj fiskalnoj politici pronašla pravu mjeru i u ekonomskoj krizi stvorila uslove kako za racionalizaciju javnih izdataka tako i za unaprijeðenje poslovnog ambijenta. Lazoviæ je rekao da je za devet mjeseci zabilježen pad prihoda od 3,1 odsto i državnih izdataka od 18,5 odsto, što je uticalo da se uèešæe javne potrošnje u BDP-u smanji. Prema njegovim rijeèima, Crna Gora je i dalje jedna od najmanje zaduženih zemalja. Uèešæe duga u BDP-u je 34,8 odsto, od èega je 23 odsto strani a 11,8 odsto domaæi. Vlada je u sektoru bankarstva ocijenila da su se trendovi kretali u pravcu povraæaja povjerenja i pretjeranog opreza banka u kreditnoj politici prema privredi. Prema njegovim rijeèima, povjerenje stanovništva u bankarski sektor se vratilo i na godišnjem nivou održava rast štednje od 17 odsto, pri èemu u strukturi dominira uèešæe oroèenih depozita. Crna Gora je za osam mjeseci ostvarila rast industrijske proizvodnje od èega najviše u sektoru vaðenja rude i kamena 36,2 odsto i proizvodnje elektriène energije 48,1 odsto, najviše zbog završenog remonta Termoelektrane i povoljnih hidroloških prilika. Trend smanjenja od 11,4 odsto zabilježen je u sektoru proizvodnje preraðivaèke industrije, dok je turizam za osam mjeseci ostvario rast prihoda od sedam odsto. Lazoviæ je kazao da je stopa nezaposlenosti za devet mjeseci porasla u odnosu na isti period prošle godine i sada iznosi 11,7 odsto, ali da je u odnosu na prvi ovogodišnji kvartal smanjena. Prosjeèna bruto zarada za devet mjeseci iznosila je 709 EUR dok je zarada bez poreza i doprinosa bila 475 EUR, èime je zabilježen rast od 2,2 odsto. U sektoru spoljne trgovine ostvaren je neznatan rast od 0,2 odsto, sa rastom uvoza odnosno izvoza, deset odnosno dva odsto. Vlada æe, prema rijeèima Lazoviæa, u narednom periodu raditi na poveæanje konkurentnost zemlje i crnogorskih proizvoda u cilju smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, kao i na stvaranju uslovi za kreiranje poslovnog ambijenta. (kraj) jlb/bvm