London, (MINA-BUSINESS) – Grèka u prošloj godini nije napustila eurozonu, euro nije propao, a nijedan od ta dva scenarija se vjerovatno neæe ostvariti ni u ovoj, piše londonski list Ekonomist /The Economist/. Bankarska grupacija Sitigrup /Citygroup/ revidirala je naniže šanse da Grèka napusti eurozonu na 60 sa 90 odsto, dok je bonitetna agencija Standard end Purs /Standard & Poor#s/ (S&P) podigla rejting te zemlje èak šest stepeni na B-, prenosi Blic. Ekonomist piše da kada je formirana monetarna unija, nijesu bili planirani paketi pomoæi za pojedinaène zemlje, ali je èišæenje fiskalnog nereda ipak postalo kolektivni zadatak, a rješenje problema se još ne nazire. Od pomoæi je što je privremeni fond za spas, kreiran da pomogne Grèkoj, Irskoj i Portugaliji, prerastao u trajni, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM). U odgovarajuæem trenutku, poslije izbora u Njemaèkoj, ta ublažena restruktura æe se vjerovatno pretvoriti u otpis duga, ocjenjuje Ekonomist. Problemi u Španiji i Italiji takoðe su pokrenuli podjelu odgovornosti i rizika u vezi sa bankama. Svega šest mjeseci nakon što su lideri eurozone obeæali da æe prekinuti "zaèarani krug" izmeðu banaka i država, ministri finansija odobrili su zakonski okvir za uspostavljanje jedinstvene bankarske supervizije u monetarnoj uniji. Kada supervizija bude pokrenuta, ESM æe moæi direktno da dokapitalizuje posrnule banke. Nadaleko najvažnija akcija u prošloj godini bilo je obeæanje predsjednika Evropske centralne banke (ECB), Marija Dragija /Draghi/ da æe uraditi sve što je potrebno da sprijeèi raspad eurozone. ECB je navela da je spremna da kupuje kratkoroène obveznice zemalja u problemima u neogranièenim kolièinama, pod uslovom da države pristanu na reforme. Nakon tog poteza banke, troškovi zaduživanja Italije i Španije znaèajno su pali. Veæa stabilnost u eurozoni zasigurno æe pomoæi ekonomiji, ali ECB navodi da je taj blok zemalja ušao u recesiju krajem prošle godine, koja je najdublja u problematiènim perifernim zemljama, a nezaposlenost je u stalnom porastu. Više od èetvrtine radnika i polovine mladih je bez posla u Španiji i Grèkoj. Ekonomist ocjenjuje da ukoliko se privredni rast ne oporavi, budžetski deficiti biæe sve veæi, dužnièki teret æe rasti, a banke æe ostati ranjive. Dugotrajna recesija i visoke stope nezaposlenosti takoðe bude strahovanja od politièkih nemira. Pored toga, sudbina eura zavisiæe od odluka zemalja koje najviše novca prilažu u zajednièku kasu, prije svega Njemaèke. Kancelar Angela Merkel oprezna je oko davanja njemaèkog novca, uoèi izbora u toj zemlji zakazanih za jesen ove godine. (kraj) sam