Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) tražila je od regulatora da joj za ovu godinu odobri prihod od skoro 260 miliona EUR, što je za oko 116 miliona manje nego prošle. EPCG zahtijeva da joj se za regulatornu godinu koja poèinje 1. avgusta ove, a završava 31. jula naredne, odobri za Operatora distributivnog sistema (ODS) prihod od 95,4 miliona EUR, za Javnog snabdjevaèa (JS) 9,28 miliona EUR, a za trošak nabavke energije za isporuku kupcima po regulisanim cijenama iznos od 155,29 miliona EUR. To je, kako se navodi u zahtjevu kompanije koji je objavljen na sajtu Regulatorne agencije za energetiku (RAE), ukupno 259,98 miliona EUR i taj iznos æe, u zavisnosti od toga koliko æe regulator opravdati, biti transponovan u nove cijene struje od 1. avgusta. EPCG je dostavila pojedinaèno tražene prihode za svaku od tri godine regulatornog perioda, što je po novim metodologijama RAE morala i da uèini i oni se meðusobno mnogo ne razlikuju. EPCG je za ukupne tri godine tražila prihod za ODS 280,2 miliona EUR, a za JS 27,2 miliona EUR. Za trošak nabavke energije za tri godine zahtijeva se 330,9 miliona EUR. ODS je za drugu odnosno treæu regulatornu godinu tražio prihod od 91,3 miliona EUR odnosno 93,49 miliona EUR, a JS 8,9 miliona EUR odnosno devet miliona EUR. Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES), zahtijeva da mu RAE za prvu regulatornu godinu odobri prihod približan prošlogodišnjem, odnosno 30,36 miliona EUR. Od tog iznosa troškovi poslovanja koji se mogu kontrolisati iznose 10,74 miliona EUR, oni koji se mogu djelimièno kontrolisati 8,3 miliona, dok oni na koje kompanija ne može da utièe iznose 1,62 miliona EUR. Amortizacija za prvu regulatornu godinu, kako se navodi u zahtjevu, je 6,5 miliona EUR, a povrat na sredstva 9,2 miliona EUR. CGES je za drugu i treæu regulatornu godinu, odnosno od 1. avgusta naredne do 31. jula 2015. godine, tražio prihod od 34,42 miliona EUR, odnosno 38,12 miliona EUR. Što se tièe povrata na sredstva, ODS zahtijeva da mu se odobri iznos od 17,6 miliona EUR u prvoj, 18,5 miliona u drugoj i 20,11 miliona EUR u treæoj godini regulatornog perioda. ODS za troškove poslovanja za prvu regulatornu godinu, odnosno od 1. avgusta ove do kraja jula naredne godine, traži iznos od 59,57 miliona EUR. Kada je rijeè o JS, zahtijevani povrat na sredstva za pojedinaène tri godine iznosi 2,6 miliona, dva miliona odnosno 2,2 miliona EUR. CGES je za ovu godinu povrat na sredstva raèunao primjenom stope od 6,8 odsto na vrijednost regulatorne imovine, odnosno primjenom stope od 7,02 odsto za narednu i 7,24 odsto za 2014. godinu. Svi zainteresovani moæi æe u narednih osam dana da dostavljaju sugestije i primjedbe na odluku RAE, dok regulator u roku od 14 dana od prijema zahtjeva može uputiti sugestije energetskim kompanijama i zatražiti dodatna pojašnjenja. Kompanije æe imati rok od deset dana da isprave ono šta im RAE bude sugerisala. Nakon toga regulator æe na svom sajtu objaviti izvještaj, na koji æe svi zainteresovani opet imati moguænost da dostavljaju primjedbe, koje æe RAE, nakon detaljne analize i uz obrazloženja prihvatiti ili odbaciti. Regulator bi sa konaènim prihodom koji je odobrio, izašao 15. jula, i taj iznos æe biti pretoèen u cijene struje koje æe važiti od 1. avgusta. EPCG i CGES su zahtjeve za odobravanje dozvoljenog prihoda dostavili u petak. Predstavnici RAE ranije su najavili da æe cijene struje, zbog približavanja evropskom tržištu, od avgusta najvjerovatnije porasti. Rok za dostavljanje zahtjeva RAE je produžila za mjesec, sa 28. februara na 30. mart, èime se pomjerio i termin utvrðivanja novih cijena sa 1. jula na 1. avgust. EPCG i CGES zahtjeve su pripremili u skladu sa novim metodologijama RAE, usvojenim krajem prošle godine, prema kojima æe se cijene struje primjenjivati na period od tri godine. Prema novim cijenama i tarifama, koje je RAE utvrdila na osnovu zahtjeva EPCG, cijene struje za domaæinstva sa dvotarifnim mjerenjem od 1. januara veæe su 6,8 odsto, a sa jednotarifnim 6,57 odsto. Obaveze subjekata, prema novim metodologijama, biæe da smanjuju troškove poslovanja i gubitke na prenosnom i distributivnom sistemu, kao i da poveæaju investicije i kvalitet snabdijevanja. (kraj) jlb