Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Eurostat, statistièka agencije Evropske unije (EU), tvrdi da prošle godine nije bilo poveæanja ukupnog nivoa cijena uzrokovanog uvoðenjem eura, ali veæina potrošaèa nema takav utisak. Procijenjeno je da je zamjena starih valuta eurom, koja je poèela prije godinu, donijela samo 0,25 odsto inflacije EU. U Crnoj Gori, prema podacima Centralne banke Crne Gore, rast cijena na malo prošle godine iznosio je oko deset odsto, a graðani koji svakodnevno kupuju smatraju da je inflacija bila dvostruko veæa. Crnogorski Zavod za statistiku je saopštio da je za 11 mjeseci prošle godine inflacija iznosila preko 18 odsto. Potrošaèi u Evropi lako su mogli primijetiti rast cijena proizvoda i usluga koje koriste svaki dan. Cijene u kafiæima i restoranima porasle su 4,3 odsto, dvostruko više od godišnje stope inflacije. Èlanovi tijela EU priznaju da su i sami primijetili dramatiènu razliku izmeðu statistièki izmjerene i pretpostavljene inflacije koju vide graðani. Struènjake zabrinjava izrazito loša tražnja za vrijeme božiæne kupovine u nekoliko evropskih zemalja. Osim visokoj nezaposlenosti i recesiji, slab božiæni šoping pripisuju i psihološkim problemima potrošaèa. Oni smatraju da su sve cijene poveæane, a dio i dalje ima problema sa preraèunavanjem. Mjera vrijednosti ostala im je stara nacionalna valuta. Ove godine posebno su loše bili raspoloženi potrošaèi u Njemaèkoj i Italiji Washington Post piše da se u Njemaèkoj oèekuje pad potrošnje od 0,6 odsto, dok æe u Italiji biti zabilježen rast od 0,2 odsto.Rast potrošnje u Francuskoj i Španiji trebalo bi da se približi stopi od dva odsto. Struènjaci tvrde da za solidan ovogodišnji rast potrošnje od 4,1 odsto u Velikoj Britaniji postoje objektivni razlozi, Britanci su zadržali svoju funtu. Registrovani rast je 5,3 odsto veæi nego prošle godine i puno bolji nego na kontinentu. Oèekuje se da æe rast potrošnje na nivou eurozone iznositi 0,6 odsto, a prošle goidne je bio 1,2 odsto veæi. Godinu dana nakon uvoðenja eura Njemci i dalje žale za markom. Više od dvije treæine nezadovoljno je zajednièkom valutom, a skoro 90 odsto još cijene preraèunava u marke, posebno ako se radi o veæim nabavkama. Evropska komisija je objavila da u prihvatanju nove valute Njemci znatno zaostaju za drugim èlanovima evropske monetarne unije. Novim novcem je zadovoljna polovina graðana EU, u Luksemburgu, Belgiji i Irskoj oko 80 odsto, a u Njemaèkoj manje od 30. Razlog nezadovoljstva Njemaca je uvjerenje da je euro izazvao poskupljenja. Tako je nastala rijeè “teuro”, u kojoj je ime nove valute ukršteno sa pridjevom skup. Statistièari smatraju da je rijeè o subjektivnom doživljavanju poskupljenja, jer su ustanovili da je inflacija u Njemaèkoj 1,3 odsto i najniža u uniji. Do sliènog rezultata je došao i njemaèki statistièki zavod, èiji struènjaci veæ godinu i po prate cijene 18 hiljada proizvoda i tvrde da je euro mogao uticati na najviše 0,2 odsto poskupljenja. Više od prosjeka, tri do èetiri odsto, poskupjeli su noæenje u hotelima, pranje automobila, ulaznice za kino, hemijsko èišæenje, frizerske usluge, pivo, dnevne novine i èokolada. Znatno jeftiniji nego prije godinu, od 2,5 do šest odsto, su voæe i povræe, mlijeko, kafa u zrnu, njemaèki maslac i televizori. Britanski premijer Toni Bler /Tony Blair/ naredne godine mora odluèiti o raspisivanju referenduma za prihvatanje eura u zemlji. Euro je u Britaniji ostao najbolnija taèka evropske integracije, jer je za posljednjih 15 godina nekada najmoæniju politièku snagu u zemlji, Konzervativnu stranku, podjelama doveo na ivicu opstanka. Struènjaci tvrde da je ispunjeno pet vladinih kriterijuma za prihvatanje eura, stabilan odnos britanske ekonomije i eurozone, dovoljno prostora i fleksibilnosti za ekonomske cikluse, uglavnom pozitivni efekti eura, podsticaj finansijskih servisa i usluga, kao i zaposlenosti, jer tri miliona radnih mjesta u Britaniji zavisi od saradnje sa eurozonom. Bilans uvoðenja eura u Italiji je negativan. Eurobarometrovo posljednje ispitivanje javnosti, sprovedeno na uzorku od 12 hiljada ljudi u 12 zemalja, pokazuje da 84,4 odsto Evropljana smatra da je uvoðenje eura doprinijelo poskupljenjima. U Italiji taj procenat iznosi 90,5 odsto. Jedino Holanðani više od Italijana smatraju da je euro donio samo poskupljenja. U to vjeruje 93,6 stanovnika ove zemlje. Prema podacima italijanskih udruženja za zaštitu potrošaèa, oni su ove godine zbog eura siromašniji za 1,5 hiljada EUR. Italijanski statistièki zavod tvrdi da je inflacija 2,8 odsto, a udruženja potrošaèa èak 15,4. (kraj) dur/anf