Brisel, (MINA-BUSINESS) - Zemlje zapadnog Balkana su prošle godine, prema ocjeni briselskog Centra za ekonomske i politièke studije (CEPS), ostvarile dobre ekonomske rezultate, ali moraju uèiniti još mnogo da ispune sve evropske standarde. U posljednjem izvještaju o tranziciji zapadnog Balkana, CEPS navodi da su poboljšanja ostvarena u javnim finansijama i smanjenju budžetskog deficita na prosjeèno èetiri odsto. Bruto društveni proizvod (BDP) je prošle godine u zemljama regiona poveæan za prosjeèno èetiri odsto, a inflacija znaèajano smanjena na oko pet odsto. Najmanji rast realnog BDP-a u prošloj godini je ostvarila Makedonija, svega tri odsto, a najveæi Albanija, šest odsto. Najveæi BDP po stanovniku, prema podacima CEPS-a, od zemalja zapadnog Balkana ima Hrvatska sa 5,42 hiljade EUR, a najmanji Kosovo, 710 EUR. Srbija i Crna Gora ima preko dvije hiljade EUR BDP po stanovniku, što znaèi da je ispred Albanije, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Najveæe uèešæe stranih direktnih investicija u BDP-u zabilježeno je u Srbiji i Crnoj Gori, 6,3 odsto i Hrvatskoj 6,2, a najmanje u Makedoniji od 1,1 odsto. Trgovinski deficit zemalja zapadanog Balkana u odnosu na Evropsku uniju iznosi 13 odsto BDP-a, odnosno 7,8 milijardi EUR. Ocijenjeno je da je to posljedica poveæanog uvoza i veæe potrošnje stranih proizvoda. Najveæi spoljni dug u zemljama zapadnog Balkana ima Hrvatska, èak 74 odsto BDP-a, dok je najmanje zadužena Albanija sa 24 odsto. Evropska unija je glavni trgovinski partner svih zemalja regiona, jer sa njom zakljuèuju polovinu transakcija. U CEPS-u smatraju da su sve zemlje zapadnog Balkana mnogo uradile da poboljšaju meðusobne odnose i potpišu sporazume o slobodnoj trgovini. SCG ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini sa Albanijom, Bugarskom, Hrvatskom i Moldavijom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, a pregovara sa Rumunijom. Iz CEPS-a podsjeæaju da Evropska komisija zemljama zapadnog Balkana pomaže kroz nekoliko programa. Kroz program CARDS, region æe od 2000. do 2006. godine dobiti šest milijardi EUR. Samo Srbija i Crna Gora je iz tog programa prošle godine dobila 255 miliona EUR. Evropska investiciona banka regionu najviše pomaže finansiranjem infrastrukturnih projekata, a prošle godine je u njih uložila 419 miliona EUR. Kroz pomoæ Evropske banke za obnovu i razvoj Evropska unija je uputila pomoæ od 450 miliona EUR. Ta institucija uglavnom finansira razvoj privatnog sektora, osim u Bosni i Hercegovini i Srbiji i Crnoj Gori, gdje pomaže javni. (kraj) dur/anf/kmh