Podgorica, (MINA) – Finansijsku samoodrživost štampanih medija u Crnoj Gori nerealno je oèekivati u naredne tri godine, ocijenio je danas Šef programa za demokratiju i medije Norveške narodne pomoæi (NPA) Mads Alamas. U Podgorici se danas i sjutra održava Konferencija "Perspektiva crnogorske štampe" koju organizuju Fondacija za podršku i razvoj privatnih štampanih medija "Montenegro pres". Alamas je saopštio da je jedna od kljuènih pretpostavki u NPA-ovoj strategiji da se ekonomska situacija u Jugoistoèoj Evropi neæe drastièno poboljšati u naredne tri godine. Alamas je istakao da æe neizbježno doæi do promjene medijske scene na tržišnim principima i priznao da velika odgovornost leži na meðunarodnim donatorima koji nijesu pomogli razvijanju tržišnog poslovanja medija u regionu. Predstavnici privatnih štampanih medija ocijenili su da je set medijskh zakona problematièan zato što diskriminiše crnogorsku štampu u odnosu na elektronske medije, kao i da su zakoni donešeni bez uèešæa predstavnika crnogorske štampe. Oni su kao osnovne probleme održivosti štampanih medija naveli nelojalnu konkurenciju, malo tržište, odnos države i dodatna optereæenja porezom na dodatu vrijednost. Direktor dnevnika Vijesti Željko Ivanoviæ kazao je da u Crnoj Gori postoje dvije privatne dnevne novine, jedna državna i jedna porodièna. «Dnevni list Publika, koji se štampa u Pobjedinoj štampariji ima konstatan dug prema Pobjedi u iznosu od 70 do 100 hiljada EUR što državna štamparija toleriše», rekao je Ivanoviæ. On tvrdi da se Vijestima i Danu, kada zbog kvara u vlastitim štamparijama moraju da štampaju tiraž u Pobjedi, to ne dozvoljava, dok se Pobjedi unaprijed ne plati iznos od oko hiljadu i po EUR, što su troškovi štampe jednog broja. Ivanoviæ je još kazao da se privatnim štampanim medijima zakonski mora obezbijediti mehanizam slièan onome po kojem se privatni elektronski mediji dijelom finansiraju iz radio-difuzne pretplate. Direktor revije Polje Željko Madžgalj prognozirao je da æe u Crnoj Gori ubrzo nestati medijske raznolikosti zato što æe tržište, nakon medijske ekspanzije koja se dešavala posljednjih godina, diktirati spajanje odnosno ukrupnjavanje medija. Direktor èasopisa Montnjuz /Montnews/ Rajko Zoriæ optužio je Vladu za pritiske nad novinarima, tvdeæi da se novinari koji kritikuju Vladu su pod prismotrom državne bezbjednosti. "Prisluškuju im se telefoni i prijeti im se», kazao je Zoriæ dodajuæi još da Vlada netransparentno finansira Crnogorski književni list koji je «fašistièki medij». Urednik èasopisa Zid Dževdet Pepiæ ocijenio je da su novinari u Crnoj Gori u neravnopravnom položaju, navodeæi da su nekim novinarima sva vrata otvorena a da drugi ne mogu bez problema izvaditi ni liènu kartu. Govoreæi o položaju medija koji se štampaju na albanskom jeziku, direktor èasopisa Kronika Ilir Æapuni kazao je da je jedan od najveæih problema kadrovski. «Imamo samo tri profesionalno obrazovana novinara, a samo jedan od njih radi u Crnoj Gori», kazao je Æapuni i dodao da trenutno ni jedan od tri štampana medija na albanskom jeziku nije samoodrživ. Pomoænik ministra za medije u Ministarstvu kulture Željko Rutoviæ ponovio je, više puta saopštene stavove Vlade, da država stremi slobodi medija i da joj pomaže usvajanjem reformske legislative. On je naglasio da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama u proceduri usvajanja kao i da je prvi nacrt Zakona o medijskoj koncentraciji veæ poslat medijskim ekspertima na doradu. Konferencija æe sjutra raspravljati o Strategiji održivosti štampanih medija koju je pripremio Montenegro pres. (kraj) dmh/mrd