Pariz, (MINA-BUSINESS/Hina) - Imenovanje novih èlanova Evropske komisije razljutilo je Francusku, koja ocjenjuje da je rijeè o "ultraliberalnom i atlantistièkom" sastavu u kojem ova zemlja ostaje bez dosadašnjeg uticaja. »Francuska je dobila resor manje znaèajan od onog dodijeljenog Letoniji«, i bez ovog zajedljivog komentara londonskog Fajnenšel tajmsa /Financial Times/ službeni Pariz je imao dovoljno razloga za kritike sastava Komisije Portugalca Žoze Manuel Durao Baroza /Jose Manuel Durao Barroso/. Francuska je ostala bez drugog komesara, koliko je imala svaka od pet "velikih" evropskih zemalja, pa je u »Barozovoj Komisiji« samo jedan Francuz, Žak Baro /Jacques Barrot/, koji je dobio sektor saobraæaja i to nakon što mu je odbijen komesarijat tržišne konkurencije, dodijeljen Holandiji, i unutrašnjeg tržišta, koji je pripao Irskoj. Uz to, iz Francuskoj dodijeljenog resora prethodno je iskljuèena oblast energije, koja je postala zaseban portfelj povjeren Maðaru Laslu Kovaèu /Laszlo Kovacs/. Poput Njemaèke, koja je tražila iste resore kao i Francuska, a dobila preduzeæa i industrije, za koji je zadužen Ginter Verhojgen /Guenter Verheugen/, Francuzima je dodijeljena »utješna nagrada«. Baro je jedan od pet potpredsjednika Komisije, ali samo Šveðanka Margot Valstrom /Margot Wallstroem/, komesar za odnose s evropskim parlamentom i Savjetom, može zamjenjivati Baroza u odsustvu. »Francuska gubi svoj uticaj u Briselu«, »Francuska zaboravljena«, »Šamar Francuskoj«, samo su neki od naslova u vodeæim dnevnicima, koji od imenovanja Komisije prije deset dana ne prestaju da ukazuju na razloge francuskog nezadovoljstva. Zajednièko u svim francuskim kritikama na raèun Barozove Komisije je ocjena da je evropska egzekutiva »ultraliberalna i atlantistièka«, pa se zbog toga ukazuje da su kljuèni resori spoljne trgovine, unutrašnjeg tržišta i tržišne konkurencije dodijeljeni Britancu Piteru Mendelsonu /Peter Mandelson/, Ircu Èarliju Mekkriviju /Charlie McCreevy/ i Holanðanki Neli Kroes Smit /Neelie Kroes-Smit/. »Sastav nove evropske izvršne vlasti je »jasan i uznemirujuæi znak marginalizacije Francuske u Evropi«, saopštio je lider najproevropskije francuske stranke, Saveza za francusku demokratiju, Fransoa Bajro /Francois Bayrou/, dok je socijalistièki poslanik Fransoa Lonkle /Francois Loncle/, potpredsjednik Komisije za spoljne odnose Nacionalne skupštine, ocijenio da je rijeè o »vrtoglavom uzmaku i nestajanju iz evropskih institucija«. Barozo je »prije svega šampion èiste i tvrde liberalistièke ideologije«, smatra bivši socijalistièki ministar za evropska pitanja Pjer Moskovièi /Pierre Moscovici/, koji je pozvao evropske socijaldemokrate da ne izglasaju povjerenje novoj Komisiji kada krajem septembra to pitanje doðe na dnevni red parlamenta. Sliènog je mišljenja i jedan od najboljih poznavalaca evropske problematike u Francuskoj, poslanik Evropskog parlamenta Žan Luj Burlanže /Jean-Louis Bourlanges/, koji optužuje Baroza da je poèinio dvostruku grešku, »uništio francusko-njemaèki par« u korist Sjedinjenim amerièkim državama drage »nove Evrope« i »iskopao jaz izmeðu evropskih institucija i francuskog javnog mnjenja«. Ova greška, tvrdi on, pored »nesretne« kandidature Turske, mogla bi biti kobna po referendum o evropskom ustavu, koji æe biti održan naredne godine. Socijalistièka francuska opozicija ne propušta priliku da u »marginalizaciji Francuske« u Evropi vidi »grešku« samog predsjednika Francuske Žaka Širaka /Jacques Chirac/, odnosno posljedicu njegovog »ponosnog držanja« i »odsustva evropskog uvjerenja«. (kraj) anf