Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Glavna rasprava po tužbi Centra za zaštitu potrošaèa (CEZAP) protiv Hypo Alpe Adria banke (HAAB) poèela je danas saslušanjem tužilaca, koji su saopštili da ih je banka dovela u zabludu i da im nijesu adekvatno predoèeni valutni rizici. Roèište glavne rasprave poèelo je danas u Osnovnom sudu, pred sudijom Natašom Boškoviæ, izvoðenjem dokaza i saslušanjem tužilaca. CEZAP je, u ime 300 klijenata koji su podigli stambene kredite sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima, 17. maja 2013. godine podnio tužbu podgorièkom Osnovnom sudu protiv HAAB. Prvi tužilac, Dragan Seniæ, kazao je da je prije stambenog kredita zakljuèenog sa HAAB, imao dva kredita kod NLB banke, na iznose od 200 hiljada EUR i 60 hiljada EUR. „Sporni kredit je dignut za potrebe kluba Montenaro Jazz, koji je tada bio jedan od najboljih u regionu“, rekao je Seniæ. HAAB se, kako je rekao, 2006. godine pojavila sa agresivnim reklamama, sa kamatom od 5,45 odsto i privuèen niskom kamatnom stopom, htio je da riješi stambeno pitanje. „Namjera mi je bila da mi daju kredit da zatvorim onaj od 200 hiljada kod NLB banke, a za ostatak da kupim stan i da mi rata ne bude viša od èetiri hiljade EUR“, rekao je Seniæ. On je kazao da je razgovarao sa kreditnim referentom Anom Šæepanoviæ, a uslov banke je bio da prebaci sve raèune u HAAB. „Moj kreditni zahtjev je bio da se sredstva isplate u eurima, što je zvanièno sredstvo plaæanja u državi. Kolateral je prelazio dupli iznos kredita. Odobreno mi je 400 hiljada EUR kredita, od èega je sa 200 hiljada EUR zatvoren kredit kod NLB banke, a od ostalog novca sam kupio stan“, objasnio je Seniæ. On je naveo da mu je dat dijagram kretanja CHF i EUR i reèeno da su to stabilne valute i da je najveæe moguæe odstupanje 0,1 odsto. „Što se tièe anuiteta odmah sam uredno poèeo da plaæam i platio sam oko 200 hiljada što glavnice, što kamate“, kazao je Seniæ. Na pitanje Boškoviæ da li je razumio da je glavnica vezana za kurs, Seniæ je odgovorio da je doveden u zabludu, kao i da je dobio krive i zavaravajuæe podatke. On je, na pitanje Boškoviæ da li je proèitao ugovor i èlan o valutnoj klauzili, kazao da mu je reèeno da ne postoji rizik, jer da je znao prave èinjenice ne bi ga ni uzeo. „Plaæao sam te rate uredno do 2010. godine, da bi mi rekli da dugujem i da je kurs skoèio, što znaèajno poveæava moja dugovanja. Nakon toga mi je trebalo skoro godinu dok me nijesu primili rukovodioci na razgovor. Pisao sam im pet pisama i rekao da sam doveden u zabludu i da mi je došlo 50 hiljada razlike“, objasnio je Seniæ. Nakon, toga, kako je naveo, iz banke su mu kazali da æe mu dati 50 hiljada EUR i grejs period sa odreðenom kamatom. „Veæ tada sam bio u ekstremnom problemu. Glavnica mi dolazi na 950 hiljada, a rata 6,5 hiljada EUR, a u startu nepune èetiri hiljade EUR“, rekao je Seniæ. On je kazao da je klub zatvorio u avgustu 2011. godine, prodao nekretnine i sad pet godina živi kao podstanar. „Svjesno sam doveden u zabludu i nijesu mi blagovremeno predoèeni valutni rizici, jer da jesu ne bih sebe doveo u ovu situaciju“, smatra Seniæ. On je dodao da je znao da æe biti promjenljiva kamata, a ne glavnica. On je rekao da ga, kad je krenula ta èitava situacija, niko iz banke nije zvao, veæ tek kad je došao u bezizlaznu situaciju. „Nijesam ja pratio berzu, došao sam kod njih iz povjerenja, ovo nije zelenašenje, ovo je zloèin“ , ocijenio je Seniæ. Punomoænik tužilaca, Vladan Ðuranoviæ, pitao je Seniæa koliko je vremena prošlo od zakljuèenja ugovora do duga, na šta je on odgovorio da mu je èetiri godine od puštanja kredita telefonom javljeno da ima dugovanja od 25 do 30 hiljada EUR, a više od godinu od tog obavještenja dolazi do sastanka sa odgovornim u banci. Advokat tuženog, Vanja Mugoša, pitao je Seniæa da li se obraæao banci sa zahtjevom da HAAB preuzme Montenaro Jazz, na šta je on potvrdno odgovorio. Mugoša je pitao i da li je banci saopštio da æe organizovati sve ljude korisnike kredita da tuže banku, na koje Boškoviæ nije dozvolila da se odgovori. Advokat tuženog, Miloš Komneniæ, pitao je Seniæa zašto nije izmirio dio obaveze i anuiteta u visini koja je bila na nesporni dio obaveze, na šta je on odgovorio da je natjeran da zatvori klub prijetnjama i ucjenama, a da bi to znaèilo da za 500 hiljada treba da vrati petostruko veæi iznos. Komneniæ je prigovorio u cjelosti iskazu Seniæa, jer je, kako je kazao, jasno da je cjelokupan iskaz usmjeren na izbjegavanje obaveza prema banci. „To se dokazuje èinjenicom da ne plaæa ni nesporni dio obaveza. Imajuæi u vidu pismene dokaze, iskaz mu je kotradiktoran, kao i to da nije razumio odredbe ugovora, a prisutan je u poslvonom svijetu“, smatra Komneniæ. Na roèištu je saslušan i tužilac Bojan Obrenoviæ, koji je diplomirani pravnik i direktor Agencije za zaštitu liènih podataka. Obrenoviæ je 2007. godine uzeo kredit u iznosu od 102 hiljade CHF, pri èemu je prvi ugovor o kreditu zakljuèio na iznos od 40 hiljada EUR, za potrebe gradnje stambenog objekta u Kolašinu. „Tražio sam dodatnih 20 hiljada EUR, kada mi je iz banke reèeno da nije moguæe dobiti novi kredit jer ne može graðanin imati dva kredita. Tada sam dobio ponudu na 60 hiljada EUR da zatvorim prvi“, objasnio je Obrenoviæ. On je kazao da nije znao da æe to biti u CHF-u. „Dobijam kredit na 102 hiljade CHF što je fiktivan iznos. Èist kredit u EUR od 40 hiljada EUR zamijenjen je sa fiktivnim kreditom i došao sam u situaciju da ne mogu da ga plaæam, ali uz pomoæ porodice i rodbine i dalje ga uredno otplaæujem“, rekao je Obrenoviæ. Boškoviæ je pitala Obrenoviæa da li je dobro proèitao da na ugovoru o kreditu stoji iznos u CHF-u, na šta je on odgovorio da su mu rekli da je to adekvatna zamjena i da ne može doæi ni u kakvu situaciju koja mu može nanijeti štetu. „Pitao sam Šæepanoviæ šta znaèi iznos u CHF-u, na šta mi je reèeno da se takvim aranžmanom ne ulazi u rizik, da ne mogu doæi u nepovoljan položaj“, dodao je Obrenoviæ. On je kazao da mu je isplaæeno oko 15,9 hiljada EUR i zatvoren je kredit od 40 hiljada EUR. Uz to se, kako je rekao, dostavljaju tri izjave koje je potpisao, a koje nemaju zavodni peèat i ne smatra ih validnim. „Poèetna rata mi je bila 430 EUR, a sada 680 EUR. Tražio sam kredit iskljuèivo u eurima, jer je i prvi bio u toj valuti. U banci je reèeno da nude samo taj kreditni sporazum, da je stabilan i da nema nikakve neizvjesnosti“, precizirao je Obrenoviæ. Mugoša je pitao Obrenoviæa gdje je radio prethodno, na šta je on odgovorio da je radio u Poreskoj upravi odnosno Direkciji javnih prihoda, a zatim kao nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima pri Vladi. Obrenoviæ je rekao da je na ta radna mjesta predlagan na osnovu svojih radnih rezultata, znanja i sposobnosti. Komneniæ je pitao da li je bio adekvanto obaviješten o rizicima, na šta je Obrenoviæ odgovorio da je imao povjerenja u tuženu kao banku, a da mu nije na adekvatan naèin objašnjeno da je visina anuiteta vezana za CHF. Mugoša je ocijenio da je Obrenoviæ imao dovoljno profesionalnih znanja i da je dovoljno informisan i obrazovan da shvati sadržinu ugovora. Na roèištu je saslušana i tužilac Biljana Jovoviæ Pepiæ, koja je tražila kredit od 25 hiljada EUR, poèetna rata joj je bila oko 290 EUR, a sada oko 400 EUR. „Sve plaæan redovno. Osjeæam se prevarenom, to nije u redu. Referent mi je rekao da su to stabilne valute i da je moguænost promjene u domenu nauène fantastike, kako sam ja to shvatila“, dodala je Pepiæ. Suðenje se nastavlja sjutra. Krajem oktobra prošle godine u Osnovnom sudu je završeno pripremno roèište i poèetak glavne rasprave po tužbi protiv HAAB bio je prvobitno zakazan za 15. decembar. Predstavnici CEZAP-a tvrde da je HAAB od majke banke iz Austrije dobila eure koje je dala klijentima, kojima nijesu ponuðeni švajcarski franci. Švajcarski franak, kako su naveli, formalno nije ni ušao u Crnu Goru, a valutna klauzula je postala plod špekulativnog ponašanja HAAB. Iz banke su objasnili da je kamatna stopa po kojoj su odobravali namjenske stambene kredite u švajcarskim francima 2007. i 2008. godine bila ubjedljivo najpovoljnija na tržištu. Iz HAAB-a su kazali da su u svakom momentu postupali u skladu sa zakonom, poštujuæi sve stavke ugovora. Hypo Alpe Adria banka je, povodom aktuelne situacije izazvane rastom švajcarskog franka, odluèila da klijentima, ako žele konverziju u eure, smanji kamatnu maržu 15 odsto. (kraj) sam/nar