Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Glavni kupci investicionih jedinica šest crnogorskih privatizacionih fondova su njihovi osnivaèi. Podgorièke Vijesti pišu da je od kraja 2002. godine, kada je poèela trgovina investicionim jedinicama, do poèetka maja kupljeno skoro 13 odsto akcija Atlas Monta i Monete, manje od deset odsto MIG-a i Trenda, oko šest Eurofonda i tri odsto HLT-a. Prema crnogorskim propisima, menadžment kompanije koje upravljaju fondovima nemaju pravo da od graðana kupuju vauèere, ali njihovi osnivaèi mogu. Iz knjiga akcionara se vidi da je meðu kupcima dosta investitora iz Slovenije, koji su i osnivaèi pojedinih fondova i jedini stranci koji trguju na crnogorskim berzama. Podgorièki biznismen Veselin Baroviæ do sada je kupio oko 4,6 odsto akcija Eurofonda za oko 80 hiljada EUR. U medijima je više puta navoðeno da je on jedan od vlasnika menadžment kompanije koja je osnovala ovaj fond, a kome je u vrijeme Masovne vauèesrke privatizacije svoj vauèer povjerio i predsjednik crnogorske vlade Milo Ðukanoviæ. Oko 1,3 odsto Eurofonda kupio je izvjesni Rok Èampa. Vukašin Tiodoroviæ pojedinaèno je najveæi akcionar Atlas Mont fonda, jer u ovom trenutku posjeduje 3,4 odsto jedinica, koje je otkupio za skoro 70 hiljada EUR. Slijede ga slovenaèka kompanija MABO sa 2,7 odsto akcija kupljenih za 55 hiljada EUR. MABO je jedan od vlasnika brokerske kuæe Monte adria broker-diler, koja posjeduje jedan odsto jedinica Atlas Monta. Preko 3,5 odsto posjeduju firme Jadranski sajam i Expo mont, od 0,5 do 2,1 odsto imaju i Primož Palek, Aleksander Hrkaè i Juropian fonds /European funds INC/ iz Bosne i Hercegovine. Ta kompanija je glavni kupac vauèera MIG-a i trenutno ima 3,5 odsto jedinica kupljenih za oko 42 hiljade eura. Na tržištu kapitala Bosne i Hercergovine nedavno je ocijenjena kao veoma bliska slovenaèkoj KD grupi, koja je, izmeðu ostalog, jedan od osnivaèa fonda MIG. Znaèajni dionièari ovog fonda su Slovenac Miha Mlakar, koji je do sada otkupio 2,5 odsto jedinica, ali i direktor Instituta za strateške studije i èlan Odbora direktora Monte adria brokera i Nex Montenegro berze Petar Ivanoviæ. On je za oko deset hiljada EUR do sada kupio oko jedan odsto jedinica MIG-a, a slijede ga Monte adria broker, Matjaž Ožbolt i Darko Ostojiæ. Prema podacima iz knjiga akcionara, vlasnici skoro 13 odsto akcija Monete su Enis Jevriæ, Bojana Vinkoviæ, Jelena Peroviæ i Branislav Lekoviæ. Jevriæ ima skoro pet odsto dionica Monete, plaæenih sa oko 83 hiljade EUR, Vinkoviæ 4,4 odsto, Peroviæ 3,6 a Lekoviæ nešto manje od jedan odsto. Slovenaèka firma Slikoplast trenutno ima 1,7 odsto vlasništva u fondu Trend, kupljenih za oko 35 hiljada EUR. Glavni osnivaè ovog fonda je kompanija NFD iz Ljubljane, za koju Vijesti tvrde da je blisko povezana sa Slikoplastom. Od 0,5 do 1,5 odsto akcija Trenda posjeduju i firme Holing limited /Hawling limited/, Juropian fonds, MABO, Monte adria broker i graðani Katarina Lakner, Nada Buriæ, Aleš Novak i Jože Guštin. Za godinu i po, koliko se na berzama trguje akcijama privatizacionih fondova, najmanje je prodato vauèera HLT-a, kome je povjerenje dalo oko 80 hiljada crnogorskih graðana, treæina ukupnog broja ulagaèa u investicione jedinice. U ovom trenutku nešto iznad 0,5 odsto dionica HLT-a posjeduju Pro Vladex, Monte adria broker i Aleksander Hrkaè. Prema cijenama po kojima se trenutno na berzi prodaju akcije fondova, zainteresovani bi njihov ukupan broj mogli otkupiti za deset do 30 miliona EUR, zavisno od fonda. HLT, koji ima ubjedljivo najviše akcionara, koštao bi blizu 30 miliona, ukoliko bi svaki njegov akcionar prodao vauèer za 35 EUR. Za Trend bi trebalo izdvojiti oko 19 miliona EUR, 57 po vauèeru u kojem je pet hiljada investicionih jeidnica, Atlas Mont 18 miliona ili po 50, Eurofond 17,4 miliona po 35, Monetu 15 miliona po 58 i MIG oko 11 miliona EUR ili 50 za vauèer. Ova raèunica bi uskoro mogla biti znaèajno promijenjena, jer fondovi posjeduju pakete akcija u najboljim državnim kompanijama, koje æe nakon privatizacije moæi da ponude strateškom investitoru. Na primjer, u Telekomu, ukljuèujuæi i Monet i Internet, posjeduju od dva do osam odsto vlasništva, u Luci Bar i Elektroprivredi takoðe po nekoliko procenata, a u Jugopetrolu zajednièki oko 18 odsto. Ukoliko bi svoje akcije samo u Jugopetrolu prodali po cijeni sliènoj onoj po kojoj je država svoje ustupila Helenik petroleumu, fondovi bi inskasirali možda i do 15 miliona EUR. Fondovi, takoðe, imaju udjela u preduzeæima koja bi vrlo brzo mogla postati profitabilna, poput ulcinjske solane “Bajo Sekuliæ”, bjelopoljske Bjelasice Rade i hotelskih kompanija, a nije ni zanemarljiva imovina koju su preuzeli nakon vauèerske privatizacije. (kraj) anf