Podgorica, (MINA) – Na neposrednim izborima biraju graðani, a na posrednim predstavnici graðana biraju u njihovo ime druge predstavnike, objašnjava beogradski analitièar Vladimir Goati. »To mogu da budu dvostruko ili višestruko posredni izbori. Takve izbore imali smo u ranijem delegatskom sistemu, kazao je Goati agenciji MINA. On je dodao da kada je rijeè o posrednim izborima za parlament buduæe zajednice, izborno tijelo bi bili samo poslanici skupštine jedne i druge republike. »Dakle, kada bi se biralo posredno oni bi svojim glasovima odluèili ko æe da bude u skupštini Srbije i Crne Gore. To je nešto što je kod nas bilo uobièajeno, što se praktikuje za drugi dom saveznog parlamenta«, rekao je Goati. Prema njegovim rijeèima, neposredan izbor poslanika rasprostranjeniji je u svijetu. »Više se primjenjuju neposredni izbori mada, ta teorija nije odluèno odbacila posredne izbore u sluèajevima kada je rijeè o federalnim državama za jedan od skupštinskih domova. Smatra se da su u tom sluèaju posredni izbori nešto što se može smatrati privhatljivim«, istakao je Goati. On je dodao da je slièno i sa politièkim tijelima koje predstavljaju države. »Slièno je i sa savezom država ili nekim drugim politièkim oblicima«, kazao je Goati. On je podsjetio da je Jugoslavija imala posredne izbore za savezni parlament. »Posredni izbori nijesu nešto što treba da nas èudi tim prije što smo ih imali na snazi do ustavnog udara 6. jul 2000. godine, kada je na neustavan naèin promijenjen Ustav, a protiv stanovišta Crne Gore«, naglasio je Goati. Prema njegovim rijeèima, posrednim izborima dugo se birao i amerièki Senat. »Dugo je važio taj posredni izborni sistem za amerièki senat, pa je poslije toga evolucijom amerièkog ustava, ustavnim amandmanima došlo do neposrednih izbora«, zakljuèio je Goati. (kraj) sim/isf