Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Poreski obveznici Crne Gore æe, kada poènu da vraæaju glavnicu i kamatu kineskog kredita za dionicu autoputa od Smokovca do Mateševa, prosjeèno tokom 20 godina plaæati skoro 60 miliona EUR godišnje, ocijenili su danas predstavnici Foruma 2010. Koordinator Foruma 2010, Žarko Rakèeviæ, kazao je da æe “poduhvat vijeka”, odnosno parèe autoputa od 41 kilometra, neodgovornošæu i avanturizmom vladajuæe elite uèiniti da æe narednih decenija graðani Crne Gore iz budžeta pokrivati gubitke od blizu 60 miliona EUR. “Toliko manje za socijalu i penzije, zdravstvo, obrazovanje i za druge profitabilne razvojne projekte”, rekao je Rakèeviæ na konferenciji za novinare. On je pozvao poslanike u Skupštini da dobro promisle i pogledaju analize i odbace predlog Vlade za rješavanje tog dijela autoputa koji æe, kako je ocijenio, imati katastrofalne ekonomske i socijalne posljedice za državu. “Ovim parèetom poduhvata ne povezuje se sjever i jug, nego æe se sjever dokusuriti, a o jadu zabaviti centralni i južni dio naše države”, smatra Rakèeviæ. On je ocijenio da se na taj naèin neæe integrisati Crna Gora veæ æe tim slijedom doæi do udaljavanja od zahtjeva i kriterijuma Evropske unije (EU), a na unutrašnjem planu do dalje ekonomsko socijalne dezintegracije crnogorskog društva. Vlada je u julu prošle godine prihvatila ponudu Kineske kompanije za telekomunikacije i infrastrukturu (CCCC) i njene kæerke firme China Road and Bridge Corporation (CRBC) za izgradnju prve dionice autoputa Bar-Boljare od Smokovca do Mateševa. Te kompanije su ponudile da prioritetnu dionicu autoputa od Smokovca do Mateševa izgrade za 809,58 miliona EUR. Krajem oktobra je crnogorska Vlada potpisala sa kineskom Exim bankom ugovor o kreditu od oko 687 miliona EUR za gradnju dionice autoputa od Smokovca do Mateševa, koji je u septembru odobren. To je 85 odsto neophodnog iznosa, a preostalih 120 miliona, od ukupno 809,58 miliona EUR, obezbijediæe država. Rakèeviæ je saopštio da se ne smije odšutiti takav zloèin prema Crnoj Gori i da se vlast „igra sa nevjerovatnim ciframa“. On smatra da je, u èasu kada je javni dug Crne Gore oko 2,2 milijarde EUR i 65 odsto bruto domaæeg proizvoda (BDP), graditi nepunu èetvrtinu autoputa novim kreditom sa kamatama teškim oko 1,15 milijardi EUR zloèin prema Crnoj Gori i buduænosti njenih graðana. S obzirom na to da, kako je naveo Rakèeviæ, vlastela krije od graðana podatke i oèekivane posljedice izgradnje 41 kilometra autoputa, on je podsjetio da je studija Luj Beržea /Louis Berger/ iz Pariza 2007. godine upozorila da je puni profil autoputa, uz obaveznu jednofaznu izgradnju, opravdan sa obimom saobraæaja izmeðu 13,5 hiljada i 18 hiljada vozila dnevno. „Uz procijenjenu vrijednost kompletne dionice od 170 kilometara od 1,95 milijardi EUR oni konstatuju u finalnom izvještaju da je neto sadašnja vrijednost negativna tokom perioda od 30 godina i da je zbog oèekivanih gubitaka neophodna godišnja subvencija iz budžeta u iznosu od 57 miliona EUR za prognozu srednjeg rasta ili 77 miliona EUR za scenario malog rasta saobraæaja“, kazao je Rakèeviæ. On je naveo da druga studija, koju je za potrebe Vlade uradio Scott Wilson 2012. godine, za izgradnju dvije trake od Smokovca do Mateševa predviða iznos od 501,6 miliona EUR i to sa ukljuèenim troškovima eksproprijacije i nadzora, odnosno 11,3 miliona po kilometru. „Èak pod ovakvim uslovima i sa ovakvim profilom sva tri kljuèna ekonomska parametra ove analize su krajnje loša“, rekao je Rakèeviæ. Prema njegovim rijeèima, dionica od Smokovca do Mateševa neæe koštati ni 11,3 miliona EUR, a ni 15,6 miliona EUR kako su bile procjene eksperata, veæ preko 28 miliona EUR po kilometru. „Treba da se u tim uslovima radujemo kamatnoj stopi od svega dva odsto“, poruèio je Rakèeviæ. On je podsjetio da je Hvatska napravila 1,02 hiljade kilometara svog autoputa za 5,77 milijardi EUR, odnosno prosjeèno 5,64 miliona EUR po kilometru. „Hrvatska muku muèi sa dospjelim dugom i vodi se ozbiljna javna debata kako da pokriju gubitke, odnosno da li da daju autoput u zakup na 30 do 50 godina za oko procijenjene tri milijarde EUR“, rekao je Rakèeviæ. Njihovi struènjaci, kako je dodao, upozoravaju da je prag isplativosti autoputa 16 hiljada vozila prosjeèno dnevno na nivou godine. „Struènjaci i analize iz Srbije ukazuju i upozoravaju da je na putnom pravcu E-763 prema Crnoj Gori prosjeèan dnevni broj vozila ispod pet hiljada, što je nekoliko puta manje od donje granice opravdanosti izgradnje autoputa“, rekao je Rakèeviæ. On je saopštio da je na trasi Bar-Boljari najintenzivniji saobraæaj na dionici Podgorica-Bar. „Kroz tunel Sozina prosjeèno proðe ispod 5,8 hiljada vozila uz neznatan godišnji rast prometa na godišnjem nivou od poèetka eksploatacije“, kazao je Rakèeviæ. On tvrdi da je teško vjerovati da æe u okolnostima postojeæeg saobraæaja u Crnoj Gori sa tendencijama i pokazateljima u Srbiji i Hrvatskoj prosjeèan dnevni promet na dionici Smokovac Mateševo biti 6,4 hiljada vozila. „Taj promet uz putarinu od osam centi po kilometru, odnosno 3,2 miliona EUR za dionicu od 41 kilometra, pravi ukupan godišnji prihod od nepunih 7,5 miliona EUR“, saopštio je Rakèeviæ. On je rekao da se istovremeno troškovi redovnog održavanja dionice procjenjuju u optimistièkoj varijanti 100 hiljada EUR po kilometru, odnosno 4,1 milion EUR godišnje. „Samo za Sozinu, godišnji rashodi održavanja tunela su skoro miliona EUR“, precizirao je Rakèeviæ. Prema njegovim rijeèima, realno je oèekivati da æe postojeæi put nastaviti da živi. “Projekcije koje se rade za 6,4 hiljada vozila na toj relaciji se makar iz tog ugla moraju uzeti sa rezervom jer æe ne mali broj ljudi nastaviti da komunicira izmeðu Kolašina i Podgorice starim putem. Neko æe željeti od turista da vidi kanjon, neko æe željeti da vidi manastir Moraèu, to su potpuno realne prièe, a neko æe željeti da izbjegne plaæanje 3,2 EUR putarine”, objasnio je Rakèeviæ. On je rekao da se u cjelokupnu investiciju ulazi suprotno mišljenju eksperata koji su bili plaæeni da daju struèno mišljenje i koji su insistirali na jednofaznoj izgradnji. „Crna Gora ovim rješava samo jednu èetvrtinu, a kada æe ostale tri èetvrtine odnosno 130 kilometara autoputa? To je krajnje neodgovoran i neozbiljan pristup“, ocijenio je Rakèeviæ. Koordinator Foruma 2010 za evropske integracije, Dejan Mijoviæ, rekao je da su predstavnici Vlade prikrili nalaze skupo plaæenih nezavisnih studija i umjesto njih prikazali lažne podatke o ekonomsko-finansijskoj opravdanosti projekta, kako bi potkrijepili zahtjev da Skupština hitno usvoji zakon i ugovore o gradnji i finansiranju dionice autoputa. „Takav naèin nametanja dodatnog tereta poreskim obveznicima od preko milijardu EUR u ureðenim državama se tretira kao krivièno djelo“, rekao je Mijoviæ. On je kazao da je zbog autoputa veæ snižen kreditni rejting Crne Gore. „Crna Gora i njena privreda æe mnogo više izgubiti zbog smanjenog rejtinga, jer æe steæi atribut problematiènog dužnika i dugi niz godina imati nižu stopu ekonomskog rasta zbog manjeg priliva stranih ulaganja“, rekao je Mijoviæ. Zbog odluke da se, kako je naveo, gradi parèe autoputa, Crna Gora ni 2020. godine ni dugo godina poslije neæe ispunjavati finansijske kriterijume za prijem u èlanstvo Evropske unije (EU). Mijoviæ je saopštio da je politièki vrh Crne Gore, prikazivanjem lažnih podataka kojim pravda naduvane troškove tog projekta, dodatno podstakao sumnju da je i on pokrenut uz korupciju na visokom nivou. Iz Foruma 2010 su kineskim partnerima poruèili da se izlažu visokom poslovnom riziku moguæeg raskida ugovora bez prava na naknadu štete. Mijoviæ tvrdi da je pravi motiv za gradnju dijela autoputa da se omoguæi buduæem investitoru, italijanskom partneru u Elektroprivredi (EPCG), da gradi hidroelektrane (HE) na Moraèi. (kraj) jlb/bvm