Atina, (MINA-BUSINESS) - Suoèene sa dubokom ekonomskom krizom u zemlji, najmanje 11 hiljada grèkih kompanija pronašlo je sigurno utoèište u susjednoj Bugarskoj, najsiromašnijoj èlanici EU. “Ovdje imamo stabilnost, pouzdanu poresku politiku i zakone i pozitivno poslovno okruženje”, rekao je Janis Politis, predsjednik grèkog proizvoðaèa higijenskih proizvoda Septona, koji je prije deset godina otvorio fabriku u Bugarskoj, prenosi Tanjug. Oko 120 velikih grèkih kompanija otvoreno je u Bugarskoj tokom 2000-ih u sektorima maloprodaje, metalurgije, distribucije goriva, graðevine i nekretnina. Iako je migracija velikih firmi od 2009. manja, sve veæi broj malih i srednjih grèkih preduzeæa, posebno onih koja trguju sa Evropom, zemljama Balkana i Rusijom, nastavlja da se seli u Bugarsku da bi iskoristili niže poreze. Kostas Mihail je prošle godine napustio Atinu i otvorio pekaru u Sofiji. “Planiram da proširim poslovanje. Ne vjerujem da æe situacija u Grèkoj uticati na moje planove”, rekao je Mihail. Vlasnik prodavnice grèkih delikatesa u centru Sofije, Panajotis Duvos, kazao je da mu je Bugarska dala priliku da preživi, što je u Grèkoj teško. “Skoro je nemoguæe voditi firmu u Grèkoj. Kompanije se gase u roku od mjesec, dva, tri posle otvaranja, zbog poreza i visokih kamatnih stopa”, naveo je Duvos, koji namjerava da otvori radnje u Varni i Burgasu na Crnom moru. Mnoge izvozno orijentisane kompanije otkrile su da je Bugarska raj za poslovanje još prije dvije decenije. Buduæi da mahom saraðuje sa firmama sa zapada, Kirijakos Fotinos je preselio svoju modnu kuæu u Bugarsku 1996. Fotinos je kazao da ga je više pogodila ekonomska kriza u Evropi iz prethodnih pet godina i damping cijene kineskih proizvoda, nego nedavni razvoj dogadjaja u Grèkoj. Njegova kompanija, koja ima proizvodno postrojenje u blizini Atine, ima godišnje prihode od 50 miliona EUR, koji su u posljednjih pet godina uveæani 30 odsto zahvaljujuæi izvozu u zapadnu Evropu, a ne u Grèku. Bugarska je bankrotirala 1990. godine, nakon pada komunistièkog režima, a ponovo se našla na ivici bankrota 1996/97. nakon kolapsa 14 banaka. Meðunarodni monetarni fond (MMF) joj je tada nametnuo režim štednje, zahvaljujuæi kom je lev još vezan za euro i pomoæu kog je izašla iz krize i postala jedna od fiskalno najdisciplinovanijih èlanica EU. Javni dug Bugarske jedan je od najnižih u EU i iznosi 28,8 odsto bruto domaæeg prozivoda, u odnosu na grèkih 177 odsto. (kraj) nar