Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnogorski graðani treba da napuste razmišljanje da zaštitnièki ustrojena država treba da im pruži sve usluge koje su im potrebne od kolijevke do penzije i da se okrenu preduzetništvu, ocijenio je ministar vanjskih poslova i evropskih integracija, Igor Lukšiæ. On je, u intervjuu za American Times, rekao da dobar preduzetnik može da naðe dobru šansu u bilo kojoj grani crnogorske ekonomije, navodeæi da ne vjeruje u usko razmišljanje koje kaže da se treba fokusirati na jedan ili dva sektora. „S druge strane, dobar preduzetnik je ono što je potrebno našem narodu. Cilj je da kod naših ljudi probudimo takav pristup. Oni treba da napuste razmišljanje prema kome zaštitnièki ustrojena država treba da im pruži sve usluge ili stvari koje su im potrebne od kolijevke do penzije“, rekao je Lukšiæ. Prema njegovim rijeèima, graðani treba da odbace takve ideje u korist onih koje su više usmjerene ka preduzetništvu, inovacijama i koje su proaktivnije. „Imajuæi u vidu globalizovanu prirodu svijeta današnjice, svesrdno vjerujem da je to jedini naèin da se ide naprijed. U tom smislu, mislim da je interakcija naših ljudi sa ljudima iz inovativnijih zemalja izuzetno važna za perspektivu transfera znanja, ali i za optimistièki radni mentalitet (can-do attitude)“, kazao je Lukšiæ. Na pitanje o tome šta Crnu Goru može transformisati iz zemlje u razvoju u državu srednjeg prihoda po stanovniku, s obzirom na sve bliži datum pristupanja NATO-u, i malo dalji datum pristupanja Evropskoj uniji (EU), on je odgovorio da je glavni preduslov za investitore stabilnost kroz bezbjednost i vladavinu prava. „Da bi uvezali NATO kao alat ekonomskog razvoja, moramo shvatiti da glavni preduslov za investitore jeste stabilnost kroz bezbjednost i vladavinu prava. Smatramo da je ovo naroèito važan faktor za amerièke investitore koji traže više bezbjednosti, nego možda investitori iz drugih država“, naveo je Lukšiæ. On je, govoreæi o povezanosti procesa pristupanja NATO-u i EU, rekao da nije sluèajnost što je veæina istoèno-evropskih èlanica EU prvo pristupila NATO-u, ili oboma u isto vrijeme. „Proces pristupanja NATO-u ima tu prednost da pozitivno utièe na unutrašnju politiku što može biti od nezaobilazne važnosti za pristupanje EU, jer su to organizacije utemeljene na istom setu vrijednosti“, kazao je Lukšiæ. Na pitanje šta su neke od stvari koje se mogu postiæi na domaæoj sceni koje bi pomogle razvoju preduzetništva, Lukšiæ je odgovorio da je najveæa prepreka koja se mora prevaziæi „genetika društva“. „Smatram da moramo stupiti u dijalog o tome kako treba da donosimo politike. Ne samo za narednu godinu ili dvije ili za mandata Skupštine, veæ na duži rok, potreban je širok dijalog o politikama koje treba da doprinesu viziji Crne Gore za 2030. godinu. To je nešto što jednostavno treba napraviti“, smatra Lukšiæ. Odgovarajuæi na pitanje šta su neki izazovi i rješenja po pitanju radne snage i penzionog sistema, Lukšiæ je kazao da je Vlda morala osigurati da penzioni sistem bude održiv, podsjeæajuæi da je starosna granica za penziju podignuta na 67 godina. „Naš posao kao javnih poslenika bi trebalo da bude da kreiramo takvo okruženje u kom æe ljudi moæi da naðu novo zaposlenje. Sve su ovo strukturne stvari. Prièam nadugaèko jer je ovo najvažniji faktor dugoroène kompetitivnosti ekonomije, što u krajnjem treba da služi kao faktor pouzdanosti za zainteresovane investitore“, rekao je Lukšiæ. Komentarišuæi ostvarenja na koja je najviše ponosan, on je naveo da su najveæi uspjeh Crne Gore mjerljivi rezultati i krupne promjene koje su se veæ desile i potezi koje trenutno pravi, navodeæi da je država u konstantnom stanju mijenjanja. „Ono što vidite u Crnoj Gori danas nije ono što æete vidjeti sljedeæe godine ili za pet godina, veæ æete imati stalno sve bolju i bolju Crnu Goru. Ali kao i sa svim investicijama, oni koji rano uðu dobijaju najveæe nagrade“, ocijenio je Lukšiæ. On je dodao da je Vlada bila vrlo otvorena da sasluša biznis-zajednicu. „Mislim da ako se iskljuèimo i zatvorimo i mislimo da smo uvijek u pravu da smo onda sigurno u krivu. Moramo uvijek da imamo jedno uho okrenuto ka biznis zajednici. Na primjer, neki od turistièkih projekata nikad ne bi mogli ugledati svjetlost dana da nismo osluškivali investitore“, rekao je Lukšiæ. On je naveo primjer projekata kao što je Porto Montenegro, koji pomažu da se razvije imidž države, ne samo kao rastuæe destinacije za jahte i rizorte na obali, veæ i kao ozbiljne destinacije za investicije. (kraj) teo