Priština, (MINA-BUSINESS) - Amerièko–turski konzorcijum Behtel-Enka /Bechtel–Enka/ zainteresovan je da u Crnoj Gori gradi i autoput Bar-Boljare i Jadransko-jonski put, jer su oba znaèajna, saopštili su njegovi predstavnici. Oni su ocijenili da je Crna Gora izazovan teren za izgradnju autoputa, koji bi trebalo raditi po dionicama koje bi odmah po završetku bile na usluzi graðana. Èlan Odbora direktora Behtel–Enke, Ozger Inalj /Inal/ kazao je da, ukoliko bi ta kompanija bila izabrana da gradi autoput u Crnoj Gori, bila bi suoèena sa jednim od najizazovnijih terena. »Crna Gora je definitivno jedan od najizazovnijih terena za izgradnju autoputa u ovoj regiji. Od 2004. godine smo uradili mnogo studija i analiza na ovom podruèju, što i dalje radimo«, rekao je Inalj crnogorskim novinarima koji su bili u posjeti kompaniji i obišli posljednju dionicu autoputa u Prištini. Inalj je kazao da u zavisnosti od prioriteta Vlade, projekat može biti podijeljen na pet ili šest sekcija. »Zainteresovani smo da radimo autoput Bar-Boljare i Jadransko-jonski put, jer su oba jako znaèajna«, poruèio je Inalj i dodao da smatra da bi projekat mogao biti završen za èetiri godine. On je kazao da je teren jako slièan onom u Albaniji, gdje su uspješno izgradili 65 kilometara autoputa za èetiri godine, pri èemu je najveæi izazov bila izgradnja duplog tunela dužine oko šest kilometara . »Na primjer, ima dionica od Smokovca do Mateševa, dužine 41 kilometar. Na prvih 31 kilometar puta ima 19 kilometara tunela i tri ili èetiri kilometra mostova, što je jako izazovno«, precizirao je Inalj. Taj 31 kilometar zahtijeva, kako je kazao, pažljivu gradnju i saradnju klijenta i izvoðaèa koji zajedno treba da doðu do najboljeg tehnièkog rješenja, da brinu o troškovima, ali i kvalitetu, rasporedu i rokovima. Direktor projekta, Rama Æupeva /Rame Qupeva/ rekao je da, prema njihovom iskustvu, najbolji naèin je uraditi parcelarizaciju. »Imamo dobro iskustvo, jer smo išli na parcelizaciju. Za 84 kilometra imamo devet sekcija koje nam omoguæavaju da planski, projektno i budžetski budemo u okviru naših moguænosti«, rekao je Æupeva, koji je predstavnik kosovskog Ministarstva saobraæaja. On smatra da je jako važno što je Vlada na vrijeme uradila eksproprijaciju i preduzela sve neophodne mjere, a sa druge strane daje izvoðaèu moguænost da ima graðevinski plan po kom može da radi i gdje se taèno zna šta æe se uraditi za koliko mjeseci ili godina. »Svaka sekcija je bila nezavisna. Ona se povezala sa postojeæom putnom mrežom, što je jako važno jer je veæ nakon završetka na usluzi graðana«, ocijenio je Æupeva. Menadžer kosovskog projekta, Kris Dženions /Chris Jannions/ kazao je da je do sada otvoren 61 kilometar autoputa, od albanske granice do sela Ðurðica. »Trenutno preko dvije hiljade radnika radi na ostalih 18 kilometara, kroz industrijsku zonu do sjevera, odnosno granice sa Srbijom«, precizirao je Dženions i dodao da im je najveæi izazov 750 metara dug most koji æe da ide kroz, odnosno iznad industrijske zone. On je rekao da unajmljuju što više lokalnog stanovništa, na šta je i Vlada Kosova obratila pažnju jer u ugovoru postoji klauzula da je izvoðaè u obavezi da zaposli 40 odsto lokalnog stanovništva. »Trenutno ima oko 70 odsto lokalnog stanovništva, na šta smo jako ponosni. Imamo domaæu radnu snagu, materijale, proizvode i podizvoðaèe, što ne vidimo kao poteškoæu, veæ kao prednost«, rekao je Dženions. Ipak, kako je kazao, jako su fokusirani na kvalitet i kada ne mogu da naðu kvalifikovane ljude, onda dovode radnike iz Velike Britanije ili Turske. »Imamo razlièite programe obuke, prvo se fokusiramo na bezbjednost i obuku konkretnog posla koji æe radnik da obavlja«, naveo je Dženions. Prema njegovim rijeèima, takvi projekti se ne dešavaju sluèajno, jer je ukljuèen veliki broj ljudi. »Treba vam fokus i to velikog broja ljudi, ne samo izvoðaèa, veæ i dizajnerskog tima, a saraðujemo sa Ministarstvom saobraæaja i Vladom. Takoðe koordinišemo i sa ministrima finansija, zaštite životne sredine i lokalnim samoupravama«, precizirao je Dženions. Izgradnja autoputa na Kosovu poèela je u aprilu 2010. godine, a nakon 19 mjeseci uspješno je otvoreno 38 kilometara puta, 11 mjeseci prije roka. »Pola godine kasnije otvorili smo narednih pet kilometara kroz tehnièki jako izazovno podruèje, sedam mjeseci prije dogovorenog roka, a krajem prošle godine otvorili smo 18 kilometara, opet sedam mjeseci prije roka«, objasnio je Dženions. Do kraja ove godine, kako je kazao, u planu je izgradnja preostalih 18 kilometara, koje æe završiti godinu prije isteka roka. Projekat, kako je saopšteno, ima ekonomske i socijalne benefite, s obzirom na to da izgradnja nudi više prilika za zaposlenje, obezbjeðuju se vještine i iskustvo za lokalnu radnu snagu, ali i utièe na poveæavanje turizma. Ukupna vrijednost kosovskog autoputa iznosi oko 800 miliona EUR, što znaèi oko deset miliona po kilometru. Behtel-Enka je prije par mjeseci pokazao interesovanje za izgradnju autoputa Bar-Boljare, dok je za isti projekat zainteresovana i Kineska kompanija za telekomunikacije i infrastrukturu CCCC internešnel /China Communications Construction Company International/. Ministar finansija, Radoje Žugiæ kazao je ranije da je Crna Gora blizu izgradnje autoputa i brzo æe biti odluèeno da li æe taj posao realizovati kineski ili amerièko-turski investitori. On je prošle sedmice boravio sa ministrom saobraæaja, Ivanom Brajoviæem u radnoj posjeti Kini kako bi nastavili pregovore sa kineskim investitorima. (kraj) sam/bvm