Podgorica, (MINA) – Grupa od 16 organizacija civilnog društva zatražila je hitno povlačenje Predloga zakona o Agenciji za nacionalnu bezbjednost (ANB) iz skupštinske procedure, navodeći da predložena rješenja ozbiljno ugrožavaju ustavna i međunarodno zagarantovana prava građana.

Iz Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) i još 15 nevladinih organizacija (NVO) u saopštenju su naveli da se pridružuje apelu koji su uputile Akcija za ljudska prava (HRA), Centar za građansko obrazovanje i Centar za ženska prava, zahtijevajući hitno povlačenje tog Predloga zakona.

Oni su kazali da je zakon usvojen bez prethodne javne rasprave i bez konsultacija sa stručnom i građanskom javnošću.

„Predložena rješenja ozbiljno ugrožavaju ustavna i međunarodno zagarantovana prava građana i građanki, prije svega pravo na privatnost, zaštitu ličnih podataka i tajnost komunikacije“, ocjenjuje se u saopštenju.

Kako se ističe, posebno zabrinjava što Predlog zakona omogućava pristup svim ličnim i osjetljivim podacima građana/ki bez prethodne sudske odluke, uključujući medicinske, finansijske i druge evidencije.

Iz grupe NVO su pojasnili da Predlog zakona o ANB-u predviđa da službenici/e Agencije mogu pristupati svim ličnim i osjetljivim podacima građana/ki iz evidencija državnih organa i pravnih lica, bez sudske odluke, pisanog sporazuma, mišljenja nadležnih organa ili mogućnosti građana/ki da traže zaštitu.

Time se, smatraju, dodatno uklanjaju i postojeće, makar simbolične, kontrole, uključujući obavezu da se zna ko je pristupio podacima.

„Ovakvo rješenje je suprotno preporukama Komiteta UN za ljudska prava i standardima Evropskog suda za ljudska prava, koji zahtijevaju nezavisni nadzor nad ovakvim mjerama kako bi se spriječile zloupotrebe“, navodi se u saopštenju.

Iz grupe NVO su rekli da Predlog zakona o ANB-u daje ovlašćenje da bez sudske odluke tajno prikuplja podatke o elektronskoj komunikaciji građana/ki, uključujući informacije o saobraćaju, lokaciji i pokušajima uspostavljanja veze.

Ocjenjuje se da se time direktno krše ustavna prava građana/ki na tajnost komunikacija, jer je Ustavni sud još 2014. utvrdio da ovakvo prikupljanje podataka bez sudske kontrole nije dozvoljeno.

"Neprihvatljivo je da zakon predviđa da direktor ANB-a može sam odobriti ovako ozbiljno zadiranje u privatnost, što ne samo da zanemaruje prethodne odluke Ustavnog suda, već i građanima/kama oduzima elementarnu pravnu zaštitu“, navodi se u saopštenju.

Grupa NVO problematičnim smatra što Predlog zakona omogućava uvid u informacione sisteme državnih i lokalnih organa, kao i pravnih lica sa javnim ovlašćenjima, bez nadzora nezavisnog tijela ili mogućnosti građanske zaštite.

Oni su kazali da je takva ovlašćenja Ustavni sud već ocijenio kao neustavna i da ih je kritikovao Komiteta UN za ljudska prava, ali da, i pored toga, Vlada nije predložila uvođenje bilo kakvih garancija koje bi spriječile zloupotrebe i proizvoljnost u radu ANB-a.

U NVO smatraju da uvođenje zakona netransparentno, hitnim putem i bez javne rasprave, dodatno narušava povjerenje građana/ki u demokratske procese i institucije.

„Zbog svega navedenog, zahtijevamo hitno povlačenje Predloga zakona iz skupštinske procedure, sprovođenje sveobuhvatne i inkluzivne javne o novom zakonskom rješenju, usklađivanje zakona sa Ustavom Crne Gore, zakonodavstvom Evropske unije (EU) i međunarodnim obavezama u oblasti zaštite ljudskih prava“, navodi se u zajedničkom saopštenju grupe NVO.

Organizacije će, kako je saopšteno, o ovim pitanjima obavijestiti i relevantne međunarodne partnere i institucije EU koje prate stanje ljudskih prava i vladavine prava u Crnoj Gori.

Saopštenje su, osim CEDEM-a, potpisale Asocijacija Spektra, Centar za građanske slobode, Centar za demokratsku tranziciju, Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore, Centar za monitoring i istraživanje, Centar za razvoj nevladinih organizacija i Centar za žensko i mirovno obrazovanje ANIMA.

Među potpisnicima su i Crnogorska LGBTIQ asocijacija Kvir Montenegro, Grin Houm /GREEN Home/, Juventas, Prima, Sigurna ženska kuća, SOS PG, Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore i Udruženje za odgovorni i održivi razvoj – UZOR.