Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Vlada Crne Gore razvija strategiju i planira dodatne aktivnosti usmjerene na smanjenje ili ublažavanje uticaja globalne krize na nacionalnu ekonomiju, saopštio je ministar za ekonomski razvoj Branimir Gvozdenoviæ. On je rekao da se mjerama racionalizacije moraju zaštititi dostignuti reformski rezultati i dobra makroekonomska struktura, kao i da je potrebno preispitati i redefinisati prioritete budžetskih rashoda. „Treba intenzivirati sve aktivnosti koje nijesu zavisne od globalnih procesa, veæ su direktno pod našom kontrolom. Tu prvenstveno mislim na unaprijeðenje legislativnog okvira za dalji razvoj tržišne ekonomije, motivisanje i bolje iskorišæenje lokalnih ekonomskih kapaciteta, stimulisanje supstitucije uvoza, kao i na niz operativnih mjera u cilju amortizovanja veæ vidljivih efekata ekonomske krize“, kazao je Gvozdenoviæ agenciji Mina-business. On je ocijenio da je zahvaljujuæi naporima koji su uloženi poslednjih godina u ekonomsku i pravnu reformu, makroekonomski ambijent u Crnoj Gori, iako pod pritiskom, stabilan i otporan. „Iako Crna Gora nije u potpunosti integrisana u današnju globalizovanu ekonomiju, ne može ostati van uticaja krize. Meðutim, izgledi za rast su i dalje pozitivni“, smatra Gvozdenoviæ. On je naveo da makroekonomski indikatori neæe imati trend rasta, kao u posljednje dvije godine, ali da se prema budžetskom planu Crne Gore ove godine predviða rast prihoda od poreza od oko 15 odsto, stopa rasta bruto domaæeg proizvoda (BDP) od oko pet odsto, ali da inflacija u narednom periodu neæe predstavljati problem crnogorskoj ekonomiji. Gvozdenoviæ smatra da se srednjoroèno u periodu ekonomskog oporavka, oèekuje da æe stagnirati i opadati uèešæe uvoza u BDP-u, dok æe izvoz neznatno porasti. On je ponovio da se dugoroèni razvojni koncept Crne Gore se, sa jedne strane, bazira na vlasnièkom restrukturiranju privrede, a druge na intenziviranju investicionih procesa. „I jedna i druga karika je zavisna od potencijala meðunarodnog i domaæeg finansijskog sektora i investicione snage ekonomskih subjekata. Kriza je, oèigledno, na globalnom planu, oslabila te kapacitete, što æe se reflektovati i na Crnu Goru“, smatra Gvozdenoviæ. On je dodao da æe kratkoroèan i srednjoroèan razvoj ekonomskog rasta u Crnoj Gori zavisiti, u velikoj mjeri, od razvoja stranih direktnih investicija, sektora energetike odnosno predviðene dokapitalizacije Elektroprivrede Crne Gore, realizacije izgradnje planiranih hidroelektrana, razvoja turizma i Kombinata alumunijuma Podgorica koji je najznaèajniji poslodavac u crnogorskoj privredi jer predstavlja polovinu ukupnog izvoza. „Dosta mjera je veæ razmotreno kako bi se sprijeèilo pogoršanje krize i da bi se izbjegla moguænost da pesimistièni scenario postane stvarnost, ekonomska politika æe razvijati dodatne i nove koncepte, koji æe biti usmjereni na poslovni sektor i aktivnije ga promovisati“, najavio je Gvozdenoviæ. Prema njegovim rijeèima, politika treba da usmjerava i vodi ekonomske trendove u pravom smjeru i omoguæi pozitivno poslovno okruženje, koje omoguæava kompanijama da rastu. „Ako budemo uspješno i homogeno radili vjerujem da naše globalne razvojne projekcije neæe biti radikalno ugrožene. Naravno posljedica æe biti, ali smatram da æe one samo usporiti, a ne i zaustaviti, uzlazne trendove koje crnogorska ekonomija ostvaruje posljednjih godina“, tvrdi Gvozdenoviæ. On je dodao da strateški ekonomski prioriteti neæe biti mijenjati. „Unaprijeðenje infrastrukture, stimulisanje razvoja preduzetništva i malog i srednjeg biznisa, implementacija strateških dokumenata u kljuènim privrednim sektorima turizmu, energetici i poljoprivredi, poveæanje investicione atraktivnosti i maksimalno aktiviranje Prostornog plana Crne Gore, ostaju bazièna opredjeljenja Vlade u ekonomskoj sferi“, ponovio je Gvozdenoviæ. On je objasnio da je priliv stranih direktnih investicija (SDI) znaèajan faktor za ostvarivanje ekonomskog rasta, a preko svog pozitivnog uticaja na zapošljavanje i budžetske prihode znaèajan je i za uspostavljanje makroekonomske stabilnosti. Gvozdenoviæ je naveo da se prema procjenama meðunarodnih organizacija oèekuje manji priliv investicija u svijetu u ovoj godini. On je naveo da Crna Gora treba da izoštri i poveæa svoje kompetitivne prednosti u odnosu na ostale investicione destinacije. „U tom kontekstu, krizu treba posmatrati kao okolnost koja zaoštrava konkurenciju meðu državama koje pretenduju na strane direktne investicije. To znaèi da moramo još pažljivije i intenzivnije otklanjati ogranièenja koja smanjuju investicionu zainteresovanost, biti marketinški prisutni u svim, sada smanjenim, krugovima investitora i pronalaziti investicione potencijale i tamo gdje ih do sada nije bilo, nastojeæi da kreiramo interesovanje za Crnu Goru“, naveo je Gvozdenoviæ. Prema njegovim rijeèima, Crna Gora mora puno uraditi na oèuvanju zainteresovanosti veæ prisutnih investitora za nastavak angažmana u Crnoj Gori. „Sve veæ izvedene investicije u Crnoj Gori su generisale ili preuzele neke lokalne privredne subjekte i bez obzira u èijem su vlasništvu, oni su dio crnogorskog ekonomskog sistema. Oni zapošljavaju lokalnu radnu snagu, plaæaju poreze, jaèaju makroekonomsku strukturu zemlje“, kazao je Gvozdenoviæ. Prema njegovim rijeèima, ukoliko Crna Gora kao država dokaže da i privredne subjekte u „stranoj“ svojini tretira ravnopravno sa ostalima, i to iskljuèivo prema ekonomskim kriterijuma koji polaze od njihovog privrednog znaèaja, potvrdiæe se sopstvena ekonomska dosljednost i pokazati da investiranje u crnogorsku ekonomiju podrazumijeva samo standardne tržišne rizike, a ne i one bazirane na protekcionizmu države u odnosu na domicilno vlasništvo. „Svaki euro stranih direktnih investicija je dobrodošao, pa makar on i ne znaèio neposredne efekte za budžetske prihode. Ako ga nema, efekata zasigurno neæe biti, a ako, u bilo kom obliku, taj euro uðe u Crnu Goru, izvjesno je da æe, na neki naèin, i državi i njenim graðanima biti bolje ili drugim rijeèima, strane investicije treba posmatrati kao dugoroèni potencijal“, objasnio je Gvozdenoviæ. On je dodao da æe eliminisanje biznis barijera biti u fokusu djelovanja Vlade u narednom periodu. „Koliko æemo i kako eliminisati administrativne i druge smetnje poslovanju, ne zavisi od svjetske krize, veæ samo od nas. Zbog toga oèekujem da naredna godina bude obilježena upravo radikalnim eliminisanjem svih biznis barijera koje smo uoèili ili æemo, u komunikaciji sa poslovnim subjektima, tek uoèiti“, naveo je Gvozdenoviæ.“Predvidjeli smo èitav set regulative koja ide u tom pravcu“. On smatra da bi jedna od aktivnosti koje bi mogla pozitivno doprinijeti investicionom ambijentu i formiranje meðuresorskih timova, sastavljenih od predstavnika ministarstava, vladinih institucija, lokalne samouprave i infrastrukturnih preduzeæa, sa ciljem praæenja realizacije veæih projekata i uklanjanja barijera. „Od kljuène važnosti je koordinirana akcija koja bi doprinijela jasnom definisanju prioriteta i ubrzanju procesa donošenja odluka na svim nivoima“, dodao je Gvozdenoviæ. On je objasnio da æe se u skladu sa politikom ekonomskih odnosa, pojaèati biletaralno-ekonomska saradnja sa prioritetnim zemljama. „Dodatno, stimulisanje uèešæa stranih investitora u Crnoj Gori, prvenstveno Savjeta stranih investitora, u izradi investicione politike, kroz davanje predloga i sugestija za uklanjanje barijera i poboljšanje investicione klime, znaèajan je korak ka poboljšanju investicionih uslova naše zemlje“, rekao je Gvozdenoviæ. Gvozdenoviæ je saopštio da je pored sektora energetike, zona Velike plaže predstavlja izuzetan resurs koji se mora tretirati kao potencijal za jednu od najveæih investicija, ne samo u Crnoj Gori, nego u cijelom regionu. „Siguran sam da imamo snage da potencijal Velike plaže valorizujemo u ovoj generaciji. Svi zainteresovani investitori sa kojima smo, do sada, bili u kontaktu, saglasni su u ocjeni da se radi o fascinantnom investicionom izazovu“, tvrdi Gvozdenoviæ. On oèekuje da konaèna projektna rješenja, implementirana na 15 miliona kvadratnih metara rezultiraju jedinstvenim turistièkim kompleksom na Mediteranu, uz niz raznovrsnih sadržaja koji se odnose i na bazni i medicinski turizam, kongresne centre, sportske dvorane, visokokvalitetne hotele, akvaparkove, rezidencijalne objekte i biznis-prostore, sportske sadržaje. „Cijeli projekat treba da bude homogenizovan sa vanserijskim prirodnim ambijentom Velike plaže, uz uslov unaprijeðenja a nikako remeæenja životne sredine, kao i na principima trajne razvojne odživosti, sa punom funkcijom tokom cijele kalendarske godine“, dodao je Gvozdenoviæ. On je naveo da je prva faza realizacije projekta turistièke valorizacije Velike plaže poèela objavljivanjem poziva za izražavanje interesovanja u prošloj godini, kao i da je uporedo sa njim objavljen i konkurs za projektante odnosno planere. Gvozdenoviæ je kazao da je u toku završna faza priprema tenderske dokumentacije koju finansira Evropska banka za obnovu i razvoj prema èijim kriterijumima je odabrana britanska ekspertska firma PKF koja zajedno sa Ministarstvom radi na tom poslu. „Nadam se da æe ova kompleksna faza biti završena poèetkom godine i da æe tender biti raspisan u prvom dijelu godine“, dodao je Gvozdenoviæ. Prema njegovim rijeèima, projekat Velike plaže imaæe posebnu ulogu u buduæem privrednom razvoju Crne Gore i može u potpunosti promijeniti ekonomsku perspektivu zemlje, posebno u uslovima globalne ekonomske krize. „Investicije tog obima i karaktera su pokretaè ekonomije, jer, pored baziènih efekata, znaèajno podstièu unapreðenje saobraæajne, vodovodne, energetske i kanalizacione infrastrukture i motivišu razvoj djelatnosti koje su tangentne sa turizmom kao osnovnim predmetom projekta, uz oèekivani povratak obrazovanih kadrova iz dijaspore, što jeste prateæi ali ne manje znaèajan efekat“, naveo je Gvozdenoviæ. (kraj) nus/bvm