Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnogorska vlast i tužilaštvo žele da umanje interes javnosti za prodaju kotorskog Jugopetrola odlaganjem dostavljanja dokumenata i izjašnjavanja o tom poslu, smatraju u nevladinoj organizaciji Grupa za promjene (GZP). Kotorski Jugopetrol je u oktobru 2002. godine prodat grèkom Helenik Petroleumu /Hellenic Petroleum/, a GZP je u novembru prošle godine od Državnog tužioca Vesne Medenice tražila da tu prodaju preispita jer »postoji èitav splet èudnih okolnosti koje nijesu u skladu sa dobrom praksom privatizacije«. Inicijativa se odnosi na navodno nezakonit izbor advokatske kancelarije Harison Solisiters /Harrison Solicitors/ za finansijskog savjetnika, a GZP interesuje i da li su sa akcijama kotorske kompanije prodata i prava na koncesiona istraživanja i eksploatacija gasa i nafte koja su 1995. godine odobrena Javnom preduzeæu Jugopetrol. »Medenica ni nakon èetiri mjeseca nije uspjela da pribavi od vlasti potrebnu dokumentaciju, iako je, da je to stvarno htjela, imala moguænost i ingerencije da to uèini u nekoliko dana. Taktika vlasti i tužilaštva je više nego oèigledna: prolongiranjem se želi otupiti interes javnosti, da bi se na kraju, kao i za hotel Avala, ponudio neki nemušti odgovor, koji ne razjašnjava ništa, a sve pokriva prividom legalizma«, navodi se u saopštenju GZP. Medenica je nedavno u odgovoru na zahtjev GZP ocijenila da je postupak prodaje budvanskog hotela Avala bio zakonit i da je jedina nepravilnost bila ranija odluka Tenderske komisije i Savjeta za privatizaciju o poništenju tendera, koja je ispravljena nakon žalbe kupca i odluke Vrhovnog suda. Tu prodaju GZP smatra štetnom za Crnu Goru jer je 3,2 miliona koliko je kompanija Bepler end Džejkobson /Beppler and Jacobson/ ponudila, višestruko manje od procijenjene vrijednosti. GZP tvrdi da kupac nema neophodne reference i iskustvo da bi njegova ponuda bila rangirana. «Što tek oèekivati od tužilaštva u sluèaju privatizacije Jugopetrola, zbog koje bi i najviše liènosti vlasti u Crnoj Gori, morali biti pozvani na sudsku odgovornost», upitala se GZP. U organizaciji ocjenjuju da «taktiku prolongiranja» Državni tužilac veæ sedam mjeseci koristi i u brojnim aferama, «koje su do krajnosti zatrovale život u Crnoj Gori i stvorile klimu opšteg nepovjerenja u institucije društva». «Što se tièe GZP, gospoða Medenica više uopšte ne mora da se trudi i da nam šalje bilo kakve odgovore. Nama je potpuno jasno da æe otimaèinu koja se odvija pred našim oèima, morati da preispituje neko drugi, ko æe imati mnogo manje skrupula i takta nego što ih ima GZP. A kako æe pri tome biti cijenjena uloga i odgovornost tužilaštva i gospoðe Medenice lièno, neka o tome oni sami brinu», poruèili su iz GZP. U saopštenju se navodi da GZP nije željela da unaprijed ima negativan odnos prema Medenici, «iako je odavno postalo jasno da aktuelna vlast u Crnoj Gori ne propušta nijednu, èak i manje znaèajnu funkciju, bilo kome ko bi mogao postupiti po savjesti a ne po diktatu». «Naprotiv, željeli smo da vjerujemo da ona može pokazati makar minimum profesionalnosti i liène hrabrosti da se suprostavi grabežu i pljaèki imovine koju je ovaj narod stvarao decenijama», tvrde u GZP. Ta organizacija, kako se dodaje, nije oèekivala da Medenica «mjesecima odlaže odgovor» na inicijativu o privatizaciji hotela Avala, «iako je stvar bila i za laika jednostavna i oèigledna» i da «koristi argumente koji nijesu taèni». Izvršni direktor GZP Nebojša Medojeviæ je u pismu Medenici nakon njene ocjene da je privatizacija Avale bila zakonita, naveo da njen stav nièim ne dovodi u pitanje osnovanost navoda u incijativi za ponavljanje prodaje. “Ostaje gola istina da ste odbili da intervenišete u kristalno jasnom sluèaju povrede prava i javnog poretka Republike”, poruèio je Medojeviæ. Na tenderu za prodaju Avale, kompanija Bepler end Džejkobson bila je drugorangirana, ponudivši dvostruko manje novca od prvoplasiranog Merienlist hotel and kazino /MerienLyst hotel and Casino/. Savjet za privatizaciju je odluèio da na pregovore pozove prva dva ponuðaèa. Medojeviæ je saopštio da je Medenica previdjela da, prema tada važeæoj Uredbi o prodaji akcija i imovine putem javnog tendera, Savjet za privatizaciju nije mogao da traži od uèesnika tendera koji su dostavili obavezujuæe i konaène ponude da ih poboljšaju ili kompletiraju. «Pozivom uèesnicima na tenderu da dodatno poprave svoje ponude direktno se krši Uredba i otvara moguænost neovlašæenog obavještavanja konkurenata u uslovima iz ponuda, što bi moralo biti dovoljan razlog da se pozovu na odgovornost ovlašæena lica iz Tenderske Komisije i Savjeta za privatizaciju», ocijenio je Medojeviæ. Nakon što prvorangirani ponuðaè nije precizirao ponudu, Savjet za privatizaciju je poništio tender. Vrhovni sud je zatim na osnovu žalbe drugloplasiranog Bepler end Džejkobson, naložio Savjetu da pristupi zakljuèenju ugovora o prodaji Avale sa tom kompanijom. Medojeviæ je ponovio da kompanija Bepler end Džejkobson nije imala traženo iskustvo da kupi Avalu. On smatra da je predstavljanje kao «vrhunskog hotelijera od Velike Britanije do Novog Zelanda» jedan od oblika prevare u cilju kupovine hotela za što manje novca. Prema ocjeni Medojeviæa, sporna je odluka da se bilo koja od tri rangirane kompanije poziva na pregovore o zakljuèenju ugovora, jer Tenderska komisija prethodno nije definisala da li su dostavljene ponude u skladu sa uslovima tendera i sa prihvatljivom cijenom. “Rangiranje ponuda i pregovori oko potpisivanja Ugovora o prodaji se poèinju tek kada se prethodno ponude prihvate, a rang lista se pravi samo od prihvaæenih ponuda. Tek tada je tužba drugorangiranog ponudjaèa pravno utemeljena i tek tada se može pozvati na pregovore o zakljuèenju Ugovora”, rekao je Medojeviæ. Umjesto da je, dodao je on, Tenderska komisija zakljuèila da nijedna ponuda nije zadovoljavajuæa zbog neprihvatljivo niskih cijena, ona je, "možda svjesno i tendenciozno prekršila Uredbu i napravila rang listu od neprihvatjivih ponuda". “Ovakvom interpretacijom postupka privatizacije hotela Avala samo ste potvrdili opšte poznati stav GZP da nažalost, kada su interesi moænih pojedinaca bliskih vlasti u Crnoj Gori u pitanju, institucije sistema su nemoæne da postupaju po zakonu", kazao je Medojeviæ. On je u pismu državnom tužiocu Vesni Medenici najavio da æe GZP kmpletan dosije o inicijativi za preispitivanje prodaje Avale dostaviti svim relevantnim meðunarodnim adresama, kao "doprinos sticanju prave slike o stanju institucija u Crnoj Gori”. (kraj) dmc