Beograd, (MINA) – Strategiju odbrane državne zajednice u sadašnjem obliku ne bi trebalo usvojiti, veæ je nužno sa struènim ljudima uraditi ozbiljan dokument, ocijenio je danas direktor beogradske nevladine organizacije Centar za civilne i vojne odnose Miroslav Hadžiæ. On je rekao da je na djelu pokušaj da se jedan od najvažnijih dokumenata državne zajednice uradi u uskom krugu ljudi, bez prethodne temeljne pripreme i ocjena šta su to globalizacija, bezbjednosne integracije, gdje je u njima mjesto Srbije i Crne Gore (SCG), kakve su joj ambicije. »Finalnoj verziji Strategije trebalo je da prethodi niz rasprava struènjaka iz oblasti, ekonomije, geografije, demografije. Tek tada bi mogla biti uraðena kvalitetna strategija. Ovako – pokazuje se cijeli konflikt politièke situacije, stanja u kojem i u Srbiji i u Crnoj Gori ne postoji ozbiljan politièki interes da se posao uradi valjano«, izjavio je Hadžiæ u intervjuu agenciji MINA. Prema njegovim rijeèima, oèigledno je da su greške u Strategiji, ne ulazeæi u to da li su proizvod lošeg kucanja ili neèeg drugog, iskorišæene u dnevno-politièke svrhe, da bi se ponovo podstakle prièe o referendumu i ojaèala teza da Crna Gora svoju evropsku sudbinu jedino može da ima kao samostalna država. »Oèigledno je da se time, dijelom, želi skrenuti pažnja crnogorske javnosti od svih ostalih tema koje su na dnevnom redu i koje imaju dublje uzroke i veæe posljedice. Druga ravan je takoðe interesantna, jer je izostala temeljna kritika, kao i analiza Strategije odbrane, koja po mnogim elementima ne može da izdrži ni formalno-logièku, a kamoli struènu analizu«, smatra Hadžiæ. On je kazao da su kljuène zamjerke primjetan manjak znanja, koji se vidi i u naèinu na koji se tretiraju procesi u bezbjednosnom okruženju, kao i nedosljednost u korišæenju jezika, što je indikator nedovoljnog raspolaganja informacijama i saznanjima. Na pitanje da li se konflikt oko Strategije državne zajednice može dovesti u vezu sa kadrovskim i drugim »igrama« oko Vojno bezbjednosne agencije i u vojnom vrhu SCG, Hadžiæ je odgovorio: »Ne bih rekao. Bar ja nemam ni jedan dokaz da je to meðusobno povezano«. Direktor Centra za civilne i vojne odnose tvrdi da je, u svakom sluèaju, stav u Strategiji da Vojska može upotrijebiti silu u sluèaju oružane pobune »motivisane secesijom države èlanice«, uz pretpostavku da nije ili da je teško prihvatiti da je rijeè o štamparskoj grešci - znak da u nekim krugovima iza scene i dalje postoje odreðene iluzije. »To je znak da kod tih ljudi postoje iluzije, da se ne mogu osloboditi starog naèina mišljenja i pretenzije da je vojska ta koja treba da se pita, odluèuje o sudbini državne zajednice ili eventualno da treba da interveniše, što je van pameti", rekao je Hadžiæ. On je dodao da se tome u Srbiji protive i javnost i politièka elita i da nema ni jedne naznake, ili ne bar javno, da æe neko pokušati da Crnu Goru i njene graðane sprijeèi da donesu odluku za koju misle da im je korisna. Na pitanje kakav rasplet oèekuje u vezi sa Strategijom, Hadžiæ je naveo da je to teško predvidjeti i da se pitanje može postaviti i u smislu – zašto crnogorska vlast, njen parlament nije tražio da uèestvuje u izradi Strategije odbrane, s obzirom na važnost i èinjenicu da je to dokument iz kojeg proizilaze konsekvence za obje èlanice državne zajednice. »Zašto to nijesu uradili crnogorski predstavnici u Skupštini zajednice, predstavnici u VSO, Ministarstvu odbrane, zašto se sve odvijalo po hitnom postupku, bez ozbiljne analize. Na šta æe to sve izaæi – sada zavisi od stava poslanika u crnogorskom parlamentu, njihove namjere ili da se to pitanje dalje politièki eksploatiše i kapitulizuje ili, što bi bilo najbolje, da se pristupi izradi ozbiljnog dokumenta«, zakljuèio je Hadžiæ. (kraj) pav