Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Harmonizacija carina sa Srbijom, ako bi bila praæena potpunom liberalizacijom srpsko-crnogorskih trgovinskih odnosa, smanjila bi cijene potrošnih proizvoda u Crnoj Gori, što bi znaèilo poveæanje potrošaèevog viška, ocijenili su predstavnici Grupe za promjene (GZP). Kao dokaz za to, èlan Upravnog Odbora GZP Milenko Popoviæ je u Programu prelazne vlade za harmonizaciju ekonomskih sistema naveo da su se, u periodu od avgusta prošle do februara ove godine, troškova života u Crnoj Gori smanjili za oko tri odsto. »To upuæuje na zakljuèak da su u istom periodu crnogorski potrošaèi bili u dobitku za nekih 20 miliona EUR, odnosno za oko 30 miliona na godišnjem nivou«, tvrdi Popoviæ. On je podsjetio da u Crnoj Gori preovladava mišljenenje da æe uvoðenje viših carina, koje harmonizacija implicira, izazvati rast cijena što æe imati nagativan uticaja na nivo blagostanja graðana, odnosno pad potrošaèevog viška. »Takva tvrdnja je zasnovana na preæutnoj pretpostavci da su zbog viših carina i cijene u Srbiji veæe, i da æe zbog toga uvoðenje viših carina neminovno voditi preusmjeravanju uvoza sa jeftinijih svjetskih proizvoda na skuplje srbijanske«, kazao je Popoviæ. On je dodao da, iako su u Crnoj Gori carine prosjeèno bile za oko deset procentnih poena niže, crnogorske cijene su u prethodnih nekoliko godina bile veæe od srbijanskih za 20 odsto i više. »Ova pojava se objašnjava postojanjem monopolskih i oligopolskih struktura u okviru uvoznog sektora u Crnoj Gori, tako da uvoznici mogu da nameæu veæe cijene za proizvode koje uvoze od onih koje bi bile u uslovima konkurencije«, smatra Popoviæ. Prema njegovim rijeèima, do avgusta prošle godine u Crnoj Gori su postojale kvantitativne restrikcije na uvoz robe, èiji je uticaj »slièan ako ne istovetan prethodno opisanom uticaju monopola«. »Zbog relativno malog tržišta, postoji disekonomija obima kod uvoznog sektora, odnosno male narudžbe su praæene slabijim kotacijama i višim troškovima obrade narudžbi, što utièe da operativni troškovi uvoznika budu veæi nego što bi bili u drugim okolnostima. U takvim okolnostima i cijene uvoznih proizvoda moraju biti veæe«, ocijenio je Popoviæ. GZP smatra da æe pod uticajem harmonizacije biti i prihodi države. »Prihodi trezora æe biti umanjeni zbog efekta preusmeravanja uvoza sa svjetskih proizvoda, na koje se plaæa carina, na srbijanske na koje se ne plaæa. S druge strane prihodi trezora æe porasti usljed samog efekta poveæanja carina, koje bi trebale da porastu za nekih sedam do deset odsto«, rekao je Popviæ. On je dodao da drugi pozitivni efekat dominira nad prvim negativnim, tako da se može oèekivati æe harmonizacija voditi prirastu prihoda države. »Liberalizacijom trgovinskog režima sa Srbijom i zaštitom tržišta, što æe izazvati porast carina, treba oèekivati da æe rasti domaæa proizvodnja kako za crnogorsko tako i relativno veliko srbijansko tržište«, kazao je Popoviæ. On je napomenuo da se ovaj efekat ne može u potpunosti realizovati na kratak rok veæ da je on dugoroènog karaktera. »To što æe od harmonizacije sa Srbijom Crna Gora imati koristi ne znaèi da ona mora biti u državnoj zajednici. To pitanje zavisi od niza drugih ne samo politièkih veæ i ekonomskih razmatranja«, kazao je Popoviæ. On je podsjetio da harmonizacija carina postoji i kod jedinstvenih država ali i kod carinskih unija nezavisnih. »Ako doðe do stvaranja nezavisne crnogorske države, u njenom bi najboljem interesu bilo da formira bar carinsku uniju sa Srbijom«, smatra Popoviæ. Predstavnici GZP su ocijenili da, za razliku od harmonizacije carina, propisi vezani za slobodan promet kapitala, bar na koncepcijskom planu, ne bi smjeli biti predmet kontroverzi. »U najboljem interesu Crne Gore je da se ova materija riješi sa što je manje restrikcija. U Crnoj Gori, kao i svuda u regionu, kapital je glavni nedostajuæi faktor i osnovni limit razvoja svih ostalih resursa pa time i razvoja u cjelini i zato bi lišavanje potencijalnog priliva kapitala iz Srbije bilo protivno osnovnoj ekonomskoj logici«, naveo je Popoviæ. On je dodao da, kada se govori o politièkoj ekonomiji Crne Gore, lako se može desiti da slobodan protok kapitala ugrozi interese »djelova kartela« i da otuda doðu otpori u tom domenu harmonizacije. (kraj) bvm/del