Podgorica, (MINA) – Projekat izgradnje èetiri hidroelektrane na Moraèi stavlja na probu sve državne i društvene strukture, ali æe konaènu odluku o tom i sliènim projektima donijeti državni organi kojima su graðani dali legitimitet, kazao je crnogorski premijer Milo Ðukanoviæ. Ðukanoviæ je predsjedavao sjednicom Nacionalnog savjeta za održivi razvoj koji je razmataro nacrt Strateške procjene uticaja na životnu sredinu (SEA) za Detaljni prostorni plan za hidroelektrane na Moraèi. On nije želio da komentariše stavove iznešene tokom rasprave na Savjetu, osim pitanja da li je baš sada neophodno graditi brane na Moraèi. „Mislim da je odgovor na tu temu ponuðen upravo kroz mnoštvo komentara koje ste sami iznijeli u dosadašnjoj raspravi. Okolnost da poslije 30 godina razgovaramo o novom proizvodnom objektu u oblasti proizvodnje elektriène energije govori da smo imali dosta vremena da razmišljamo“, naveo je Ðukanoviæ. On je objasnio da to ne znaèi da je to vrijeme uvijek najbolje iskorišæeno. „Okolnost da imamo rastuæi deficit, prema tome i rastuæi uvoz elektriène energije, nadalje, i rastuæi rashod državne ekonomije za uvoz elektriène energije, a time i rastuæi deficit u spoljnotrgovinskoj razmjeni, upozorava da se to stanje ne može dalje tolerisati“, kazao je on. „I konaèno da li sada ili kasnije, uz svo poštovanje rezona da je potrebno i generacijski pravedno rasporediti resurse, moramo da kažemo da uz puno poštovanje generacija koje dolaze trebamo da vodimo raèuna i o genaracijama koje žive ovaj svoj jedan jedini život u ovoj dobi“, rekao je Ðukanoviæ. On je upitao da li je društveni proizvod od pet hiljada EUR po glavi stnovnika, u najboljem sluèaju, dovoljan „da bi nam dao pravo da, poput Norvežana, ražmišljamo kad æemo koji resurs staviti u funkciju ili ne“. „Prosudimo sami. Ja ipak mislim da ono što mi želimo, da se u Crnoj Gori živi životom Evrope 21. vijeka i da to samo ne žive buduæe generacije, nego i ove današnje, bez ikakvog povlaðivanja sebiènim rezonima, nam nalaže da možda ofanzivnije i u svakom sluèaju do kraja osmišljeno razmišljamo o razvoju sada“, kazao je Ðukanoviæ. On je dodao da to ne znaèi i njegov finalan sud o projektu gradnje hidroelektrana na Moraèi. Ðukanoviæ je rekao da je imao više puta priliku da se opredjeljuje o Nacrtu SEA. „Èinjenica da je Vlada utvrdila Nacrt ovog dokumenta istovremeno govori i o mom stavu o njemu“. Ðukanoviæ je kazao da ostaje i poslije diskusije na Nacionalnom savjetu mnoštvo dilema o projektu,dodajuæi da je rijeè o delikatnom pitanju koje stavlja na probu Savjet i sve druge, ne samo državne, nego i društvene strukture. On je rekao da se kroz ovo pitanje prelama suština ideje održivog razvoja, navodeæi da treba „pažljivo prelomiti ono što su razlièiti interesi Crne Gore“, objašnjavajuæi da su to interesi koji odnose i na zaštitu životne sredine, ali i energetski, ekonomski i društveni razvoj države. „Treba naæi pravi rezime ovih razlièitih interesa. Odluke na ove teme, naravno, treba da donose oni koji imaju legitimitet. Odluke donose državni organi kojima su graðani dali povjerenje da o tim pitanjima odluèuju“, rekao je on. Koordinator Radne grupe Savjeta koja je trebalo da pripremi mišljenje o Nacrtu SEA, Mihailo Buriæ, kazao je da je taj dokument uraðen u skladu sa zakonskim propisima. On je naveo da su se svi èlanovi Radne grupe saglasili da treba koristiti obnovljive izvore energije, a voda je jedan od njih. On je rekao da je aktuelno pitanje ekonomskih efekata projekta, dodajuæi da misli da „svi zajedno“ nijesu uspjeli da shvate zanaèenje BOT aranžmana, kao i ono koje se odnosi na prognozu turistièkih kapaciteta i radnih mjesta. „Pridružujem se tim pitanjima“, naveo je on, dodajuæi da mu je objašnjeno da je rijeè o prognozi „optimalnog, moguæeg kapaciteta u tom prostoru, a ne realna prognoza koja æe se možda ostariti“. Prema njegovim rijeèima, tokom rasprave je bilo i aktuelno pitanje promjene režima voda rijeke Moraèe i Skadarskog jezera. Buriæ je objasnio da su prirodne oscilacije vode Moraèe do deset metara, a Skadarskog jezera oko pet metara. „Èini mi se da možemo konstatovati da promjene režima imaju pozitivan uticaj kako s hidrološkog aspekta, uticaja na podzemene vode i, prema mom mišljenju, na biodiverzitet u Skadarskom jezeru. Tu naravno imamo razlièite stavove“, dodao je Buriæ . On je dodao i da su klimatske promjene, koje bi trebalo da nastupe nakon izgradnje brana, tumaèene „kontraverzno“, dodajuæi da promjene u temperaturi i vlažnosti vazduha neæe imati negativan uticaj na manastir Moraèu. „Postoje i negativni uticaji. Ja to zovam kolaterna korist. Ovdje se radi o kolateralnoj koristi, koji æe doživjeti manastir Moraèa i tu su se svi uèesnici u javnoj diskusiji, a èini mi se i Radnoj grupi, složili da se sve ono što se u tehnièkom smislu može uraditi, treba uraditi na sanaciji Manastira“, rekao je Buriæ. On je kazao da su seizmièki uslovi „osjetljivo“ pitanje, koje je obraðivao najveæi crnogorski ekspert u toj oblasti, direktor Seizmološkog zavoda Branislav Glavatoviæ. „Oni su veoma dobro uraðeni, ali imamo dilemu da li treba da se rade istraživanja“. Buriæ je kazao da æe biti raðena dodatna istraživanja kako bi brane bile sigurne. Èlan Savjeta iz nevladine organizacije Zeleni, Branko Lukovac podsjetio je na predloge i sugestije sa nedavno održanog okruglog stola Foruma nevladinih organizacija za održivi razvoj vezano za Nacrt SEA. „Nadležni organi i nauèno-struène institucije bi trebalo da izvrše sva neophodna istraživanja biodiverziteta, ekosistema sliva rijeke Moraèe, vrijednosti pejsaža, kao i kulturnog i graditeljskog nasljeða kako bi se dala pouzdanija procjena moguæih gubitaka, kao i mjera koje bi trebalo preduzeti za njihovo ublažavanje u uslovima koriæenja potencijala sliva Moraèe“, kazao je on. Lukovac je naveo da se boji da je prethodnih šest godina, otkako je bio aktuelan projekat Buk Bijela, nijesu dobro iskorišæene kako bi se javnosti objasnile pozitivne strane svih moguæih opcija i varijanti. On je naglasio da u raspravi sa nevladinim organizacijama nije bilo protivljenja gradnji i korišæenju hidropotencijala sliva Moraèe. „Bile su dileme da li je ovo najbolji projekat“. Lukovac je naveo da misli da posao nije uraðen kako treba i da se nije razmišljalo koliko je vremena proteklo od izgradnje posljednjeg velikog elektroenergetskog projekta. Lukovac smatra da bi bilo najbolje da Ministarstvo ureðenja prostora i zaštite životne sredine kaže da li su stvoreni uslovi da Vlada da mišljenje o projektu. Èlan Savjeta iz nevladine organizacije Green Home, Darko Pajoviæ, kazao je da je taèno da su se nevladine organizacije u Radnoj grupi saglasile da treba koristiti obnovljive izvore energije, ali ne i oko toga kako ih koristiti. On se nije saglasio ni sa Buriæevom ocjenom da su alternativna rješenja iz Nacrta SEA dobra, jer Zakon o tom dokumentu propisuje da mora postojati cilj za proizvodnju elektriène energije, što nije sluèaj sa „nultom opcijom“ koja je data kao alternativa u Nacrtu SEA. Pajoviæ je kazao da se ne može saglasiti da se alternative mogu razvijati tokom tenderskog procesa. On je dodao da NVO biodiverzitet posmatraju kao ekonomsku kategoriju. „Ako ne znamo koliko taj biodiverzitet – ekonomsku kategoriju, gubimo eventualnim potapanjem, shvatiæete našu intenciju da želimo to da znamo prije nego uðemo u proces izgradnje“. On ne smatra da je plan za hidroelektrane na Moraèi dobar s ekološkog i ekonomskog aspekta, kao i da je trebalo iæi na onaj koji bi mogao imati manji ekološki uticaj. Pajoviæ je ponovio da bi trebalo promijeniti rješenje za hidroelektrane na Moraèi, a SEA doraditi. Biljana Gligoriæ iz nevladine organizacije Expeditio kazala je da je Crna Gora „prešla“ evropski nivo u upotrebi obnovljivih izvora energije i pozvala da se razmisli treba li graditi hidroelektrane na Moraèi. Ona je upitala i zašto se ne razmišlja o energetskoj efiksnosti putem koje bi se moglo uštedjeti duplo više struje nego što bi èetiri hidroelektrane na Moraèi proizvodile. (kraj) del/žug