Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Njemaèka kompanija HGL, koja je zainteresovana za ulazak u Kombinat aluminijuma (KAP), poèela je dju dilidžens /due diligence/ koji æe završiti do kraja avgusta, nakon èega æe obavijestiti Vladu o moguæim investicijama u fabriku, saopštio je ministar ekonomije, Vladimir Kavariæ. Kavariæ je na sjednici Odbora za ekonomiju, finansija i budžet, kazao da je firma iz Grevena proizvoðaè finalnih proizvoda od aluminijuma i da je to ono što treba crnogorskoj Vladi. „HGL veæ radi dju dilidžens u KAP-u. U tom dijelu oèekujemo da na bazi tih rezultata vidimo kakav je njihov stav po pitanju investicija. Ono što je stav Vlade jeste da se aktiviraju Boksiti, Glinica i Prerada“, rekao je Kavariæ na sjednici na kojoj se razmatrao stepen relaizacije zakljuèaka u vezi sa KAP-om koje je Skupština usvojila 8. juna. Dju dilidžens je jedan od kljuènih koraka u procesu kupovine nekog preduzeæa. Veæinu èlanova Odbora interesovalo je gdje je stigao proces raskida saradnje sa Centralno-evropskom aluminijskom kompanijom (CEAC), odnosno, En plus grupom, što je ujedno bio i prvi zakljuèak. Kavariæ je saopštio da potpuni raskid saradnje sa CEAC-om može da se sprovede na tri naèina. „Prvi je steèaj. Da li je neko za steèaj? Ja nijesam, jer to vodi KAP u zaustavljanje proizvodnje. To je potpun legitimno, ali to je opcija koja jako puno košta i rizièna je“, rekao je Kavariæ i dodao da iako do steèaja doðe, ne treba da ga uvodi Vlada. Veæina èlanova Odbora, meðutim, smatra da je steèaj jedino rješenje da se raskine saradnja sa Rusima i da bi ostale opcije samo prolongirale taj postupak. Kavariæ je naveo da je ugovor sa Rusima formalno-pravno raskinu, ali da je problem preuzimanje akcija. „To se sprovodi na dva naèina. Kroz arbitražu i saglasnost ruske strane da prepišu akcije na crnogorsku Vladu. Arbitraža, meðutim, traje oko godinu. Moguænost je i da CEAC odnosno En plus grupa ustupe akcije državi, ali oni to ne žele bez novèane nadoknade. Treba li da im platimo, ja mislim da ne treba“, objasnio je Kavariæ. Prema njegovim rijeèima, HGL se u zvaniènoj formi obratio Vladi i CEAC-u sa željom da preuzme KAP. „Ponuda CEAC-u i En plus grupi ne odnosi se samo na akcije nego i njihove, kao i nepokrivene dugove kod VT banke. Kada bi se to desilo to bi znaèilo da bi KAP u tom dijelu bio relaksiran za preko 100 miliona dugova“, kazao je Kavariæ. On je dodao da je neophodna saglasnost Vlade za odobravanje takve transakcije. „Vlada je na poziciji da to treba odobriti u svakom sluèaju kad imamo investitora koji je spreman da ulaže u ono što su razvojni potencijali repro lanca u Crnoj Gori. Na bazi toga vrlo rado bismo dali saglasnost da se obavi ta transakcija izmeðu CEAC-a i HGL-a“, precizirao je Kavariæ. Skupština je 29. februara ove godine donijela zakljuèke u vezi KAP-a, ali je prilikom razmatranja njihove realizacije, 8. juna donijela nove. Poslanik Socijalistièke narodne partije (SNP), Veselin Bakiæ, smatra da Vlada ne radi ništa na realizaciji skupštinskih zakljuèaka i da je to opasno za crnogorsku ekonomiju. On je ocijenio i da ne bi trebalo poèinjati pregovore sa novim investitorom dok se ne rašèiste stvari sa sadašnjim partnerom. Predsjednik Odbora i poslanik SNP-a, Aleksandar Damjanoviæ, kazao je da Vlada može pokrenuti steèaj u KAP-u jer je veæinski vlasnik Elektroprivrede (EPCG), kojoj aluminijumska kompanija duguje oko 40 miliona EUR za utrošenu elektriènu energiju. „Steèaj jeste bolan, ali to je jedini naèin da se saradnja sa Rusima raskine. Imam i neke informacije da je 31. jul dedlajn za neke radnje koje CEAC hoæe da preduzme“, rekao je Damjanoviæ. U Demokratskoj partiji socijalista (DPS) smatraju da je potrebno znati šta da se radi kada se prekine saradnja sa Rusima i ko æe tada investirati i održavati proizvodnju. Odbor je predložio parlamentu i da usvoji Izvještaj o dodijeljenoj državnoj pomoæi u Crnoj Gori u prošloj godini, koja je iznosila oko 66,44 miliona EUR, što èini preko dva odsto prošlogodišnjeg bruto domaæeg proizvoda (BDP). Od tog iznosa najviše je dodijeljeno za Željezaru Nikšiæ i KAP. Èlanovi Odbora su pohvalili transparentniji i detaljniji izvještaj nego onaj iz 2010. godine. Poslanici SNP-a kritikovali su što je oko 75 odsto državne pomoæi otišlo na dvije kompanije i dvije opštine, kao i što nema jasne strategije o dodjeli državne pomoæi. Oni su kritikovali i što se Montenegro erlajnsu /Airlines/ u prošloj godini otpisao dug od 3,2 miliona EUR i što je dodijeljena pomoæ Bega pressu. Odbor se danas nije izjasnio o Predlogu zakona o zaštiti državnih interesa u EPCG, koji su podnijeli poslanici SDP-a. Poslanik SDP-a, Damir Šehoviæ, rekao je da se predloženim tekstom zakona želi saèuvati energetska nezavisnost koja je i uslov politièke nezavisnosti, i sprijeèiti cijepanje EPCG. SNP je na predloženi tekst zakona veæ najavio amandmane, a izjašnjavanje je, nakon veæe rasprave odloženo, dok se ne dobije stav Vlade na taj dokument. (kraj) jlb/bvm