Pariz, (MINA-BUSINESS) - Rast svjetske ekonomije usporava snažnije nego što se očekivalo, a energetska kriza i inflacija pojačavaju rizik recesije u velikim privredama, posebno u Evropi, upozorila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). "Svjetska ekonomija ojačaće ove godine tri odsto, u skladu s dosadašnjim procjenama, ali aktivnost je usporila u drugoj polovini godine", naveli su iz OECD-a, prognoziravši za narednu godinz stopu rasta od 2,2 odsto, nižu za 0,6 procentnih poena nego što su izračunali u junu. Svjetski bruto domaći proizvod (BDP) biće ove godine manji za 2,8 miliona USD nego što su pokazivala predviđanja OECD-a u decembru prošle godine, prije rusko-ukrajinskog rata, iskazano paritetom kupovne moći i cijenama iz 2015. godine, prenosi Hina. "Globalna ekonomija posustala je nakon ničim izazvanog, neopravdanog i nezakonitog agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine. Rast BDP-a stao je u mnogim zemljama, a ekonomski pokazatelji najvljuju produženo usporavanje", saopštio je generalni sekretar OECD-a, Mathias Cormann. Posebno su pesimistične prognoze za Evropu, koja je najdirektnije izložena posljedicama ruskog rata u Ukrajini. OECD predviđa da će ekonomski rast u eurozoni usporiti s ovogodišnjih 3,1 odsto na samo 0,3 odsto u narednoj godini, što implicira da će 19 zemalja u zoni primjene zajedničke evropske valute provesti bar dio godine u recesiji, uz dva uzastopna kvartala pada aktivnosti. U junu, OECD je eurozoni prognozirao rast od 1,6 odsto u narednoj godini. Njemačka ekonomija, zavisna od uvoza ruskog gasa, bilježiće naredne godine pad aktivnosti 0,7 odsto. Na početku ljeta u OECD-u su prognozirali rast najveće evropske privrede od 1,7 odsto. Najsnažnije bi u grupi četiri najveće ekonomije eurozone trebalo da rastu aktivnost u španiji, 1,6 odsto. Značajno je snižena i prognoza za Sjedinjene Američke Države (SAD) u narednoj godini, s 1,2 odsto na 0,5 odsto. I kineska privreda trebalo bi ove godine da poraste značajno slabije nego što se do sada očekivalo, za samo 3,2 odsto, zbog strogih mjera suzbijanja covida-19. U narednj godini aktivnost bi trebalo da ubrzaju na 4,7 odsto. Rat u Ukrajini značajno je podigao cijene energije i hrane, dodatno pojačavši inflacione pritiske u periodu kontinuiranog snažnog rasta troškova života širom svijeta. Novi prekidi u snabdijevanju energijom negativno će uticati na rast i podstaći inflaciju, posebno u Evropi, gdje bi aktivnost mogla pasti za dodatnih 1,25 procentnih poena, a inflacija porasti za 1,5 procentnih poena, pa bi mnoge zemlje mogle zapeti u recesiji cijele naredne godine. Iako daleko manje zavisne od uvezene energije nego Evropa, i SAD klizi u krizu budući da centralna banka podiže kamatne stope kako bi obuzdala inflaciju. Uprskos znatno pogoršanim izgledima za velike ekonomije, OECD smatra da centralne banke moraju još više podići kamatne stope, prognoziravši da će u većini zemalja u toj grupi premašiti četiri odsto u narednoj godini. "Mnoge vlade izdvajaju sve više novca kako bi pomogle domaćinstvima i preduzećima, ali ta bi pomoć trebalo da bude upućena onima kojima je najpotrebnija i mora biti privremena", poručili su iz OECD-a. (kraj) jlb