Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Najveæi problemi industrije èelika u Crnoj Gori i Srbiji su malo tržište i neiskorišæeni kapaciteti, kao i velika ulaganja neophodna za njenu modernizaciju, ocijenio je danas predsjednik Upravnog odbora Željezare Nikšiæ Arsenije Jovanoviæ. Na okruglom stolu Metalurgija u Crnoj Gori – stanje i perspektive, Jovanoviæ je kazao da je na tržištu Savezne republike Jugoslavije u toku prošle godine proizvedeno oko 55 miliona tona èelika više od potrošenog. »Problem predstavljaju i dampinške cijene uvoznog èelika, koje su niže od troškova proizvodnje«, kazao je Jovanoviæ. Struèni konsultant za razvoj u Željezari Ranko Miloviæ smatra da liberalizacija uvoza èelika koju je Vlada SRJ uvela 1999. godine, može »staviti kljuè u bravu« domaæim proizvoðaèima. Najveæi dio rasprave bio je posveæen znaèaju sticanja univerzitetskog znanja koje æe biti od praktiène koristi kompanijama iz oblasti metalurgije. Ocijenjeno je da Univerzitet treba da usmjeri istrživaèki rad na prevazilaženje konkretnih problema metalurške industrije. Profesor na beogradskom Metalurško-tehnološkom fakultetu Velimir Radmiloviæ je kazao da osnovica metalurgije treba da bude zajednoèko djelovanje Vlade, Univerziteta i industrije. Gost Okruglog stola iz Slovenije, predstavnik preduzeæa za metalopreradu Impol Varužan Kevorkijan rekao je da Vlada treba da stvori uslove za privlaèenje stranog kapitala. On je saopštio da preduzeæe bez razvojnog sektora postaje »zanatska zadruga sa ISO sertifikatom«. »Za razvojne projekte uvijek ima novca, a preduzeæa ne treba prodavati strateškim partnerima veæ im samo prepustiti finansiranje razvoja«, ocijenio je Kevorkijan. Prema njegovim rijeèima, Crne Gora , kao mala država, ima bolje šanse za brz oporavak. »Iako je veæina izlagaèa danas iznijela pesimistièke ocjene, smatram da Crna Gora ima fantastiène potencijale i da za deset godina može postati drugi evropski Luksemburg«, rekao je Kevorkijan. On je saopštio da se ni slovenaèke željezare ne mogu pohvaliti dobrim rezultatima, a metalopreraðivaèka preduzeæa dostižu veæi profit od kompanija za proizvodnju primarnog metala. »Oko 20 odsto zaposlenih u preraðivaèkim djelatnostima Slovenije radi u metalopreradi, a udio ove grane u ukupnom društvenom proizvodu je 25 odsto«, kazao je Kevorkijan. Kako je rekao, od 1994. godine, Impol je smanjio broj zaposlenih sa 1,5 hiljada na oko 900, dok je u istom periodu proizvodnja poveæana sa 26 na 80 hiljada tona. (kraj) dmc / anf