Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Iskustva u privatizaciji metodom prodaje akcija crnogorskih kompanija strateškim investitorima pokazuje odreðene nedostatke, a ponekad i krupne probleme, navodi se u Izvještaju o realizaciji obaveza iz ugovora o prodaji preduzeæa putem javnog tendera. U Izvještaju, koji je danas razmatrao i objavio Savjet za privatizaciju i kapitalne projekte, kao nedostaci navedenog metoda privatizacije najèešæe se navode nepravednost u distribuciji vlasnièkih prava i ogranièenost domaæeg kapitala i netransparentnost, što ne omoguæuje uèešæe "obiènim" graðanima, kao ni nastajanje domaæe srednje vlasnièke klase. »Strani investitori, s druge strane, dolaze automatski u povoljniju poziciju zahvaljujuæi neuporedivo veæoj finansijskoj snazi i kreditnoj sposobnosti«, ocijenjeno je u Izvještaju koji je za Savjet za privatizaciju uradio Konzorcijum koji predvodi Ekonomski fakultet iz Podgorice. Jedan od nedostataka privatizacije je, kako se dodaje, nedovoljna podrška razvoju tržišta kapitala. Pristup privatizaciji prodajom strateškim investitorima u kompetitivnom postupku ili putem direktnih pregovora, za razliku od masovne privatizacije, ne uvodi odmah najšire akcionarsko vlasništvo, niti zahtijeva za promjenu vlasništva akcija institucionalnu infrastrukturu tržišta kapitala. »Prodaja strateškim investitorima ne predstavlja metod “brze privatizacije”. Privatizacija se po pravilu odvija “u tranšama” i potrebno je odreðeno vrijeme da bi se privukao maksimalan broj investitora, domaæih ili stranih, i odabrala najpovoljnija ponuda i zakljuèio kupoprodajni ugovor«, navode eksperti. Iskustva privatizacije ovim pristupom upuæuju i na teškoæe i probleme u primjeni èije rješenje bi doprinijelo da èitav proces bude mnogo efikasniji - da se poveæa broj preduzeæa za prodaju, reduciraju nedefinisani rizici i skrati vrijeme pregovaranja o sadržini ugovora. »Prodaja akcija preduzeæa strateškim investitorima može u stvarnosti biti dovedena u pitanje, blokirana od zaposlenih i menadžera njihovim ovlašæenjem da daju inicijalnu saglasnost kojim se pokreæe privatizacioni proces. Rješenje je u ukljuèivanju preduzeæa i zaposlenih u privatizacioni proces, ali bez prava veta na prodaju«, preporuèuju eksperti. Oni navode da se teškoæe javljaju u sluèaju prethodnog prenosa preduzeæa lokalnim vlastima i zahtjeva ovih za plaæanjem i kod zahtjeva za restituciju, odnosno obešteæenje ranijih vlasnika za oduzetu nazionalizovanu imovinu, posebno ukoliko propisi ne daju osnova za brzo odluèivanje. Rješenje vide i u davanju garancije Vlade stranim investitorima da preduzeæe koje se privatizuje nije optereæeno sliènim zahtjevima. »Meðu najkompleksnijim pitanjima u procesu prodaje su bili i problemi vezani za zaštitu sredine. Privatni investitori nastoje da se oslobode svake odgovornosti i prodavac uglavnom prihvata da pokrije troškove samo za veæ nastale obaveze«, kažu eksperti. U odnosu na troškove zaštite za ubuduæe, rješenje se traži u definisanju programa i podjelom rizika, što se tièe prodavca, jer je važno da se privatizacijom i novim investicijama istovremeno ne uvede prljava tehnologija u zemlju prodavca. Privatizacija, kako je ocijenjeno, ima i prednosti, izmeðu ostalog, to što preduzeæa u državnoj svojini prelaze u ruke “pravih” vlasnika, omoguæava se uspostavljanje modernog modela korporativnog upravljanja koji odgovara uslovima tržišne ekonomije. Izvještaj je obuhvatio preduzeæa èetiri osnovne grane, hotele, industriju, usluge i banke. Odabrano je 15 preduzeæa, od èega sedam hotela, pet iz sektora industrije dva iz sektora usluga i jedna banka. Grupu preduzeæa èiji ugovori o kupoprodaji su bili predmet monitoringa èine Jugopetrol, Crnogorski Telekom, hoteli Panorama odnosno Queen of Montenegro, Maestral, Splendid, Podgorica, Avala, Topla, Mediteran, zatim Nikšiæki mlin, NLB Montenegrobanka, Korali, 4. novembar, Daido metal i Željezara. U materijalno-pravnom smislu svi ugovori su napravljeni prema važeæim propisima i praksi. U formalno-pravnom smislu postoje odreðene zamjerke i nedostaci, uglavnom tehnièke prirode. (kraj) bvm