Rekjavik, (MINA-BUSINESS) - Island razmatra revolucionalni predlog uspostavljanja državnog novèanog sistema kojim bi centralna banka postala jedini kreator novca, a parlament odluèivao o raspodjeli. Predlog je objavljen u izvještaju Bolji monetarni sistem za Island, koji je poèetkom sedmice parlamentu predstavio zastupnik vladajuæe centristièke Stranke progresa, Frosti Sigurjonsson i predstavljao bi zaokret u istoriji savremenih finansija, prenose agencije. Sigurjonsson predlaže da centralna banka postane jedini kreator novca, buduæi da na Islandu, kao i u ostalim savremenim tržišnim ekonomijama, trenutno nadzire tek proizvodnju novèanica i kovanica, dok ostatak novca kreiraju komercijalne banke kreditnim linijama. Prema njegovoj zamisli o uspostavljanju državnog novèanog sistema centralna banka bi postala jedini kreator novog novca, o èijoj bi raspodjeli potom odluèivao parlament. "Kljuèno je što bi se ovlašæenja za kreiranje novca odvojile od ovlašæenja odluèivanja o njegovoj upotrebi", naglasio je Sigurjonsson, uporedivši takva nova ovlašæenja parlamenta s onima za odluèivanje o raspodjeli budžetskog novca. Banke bi, prema njegovom predlogu i dalje upravljale raèunima i plaæanjima i služile kao posrednici izmeðu štediša i zajmodavaca. Predlog se zasniva na rezultatima istraživanja èetiri zvaniènika centralne banke koje je pokazalo da je Island od 1875. godine zabiljeežio više od 20 finansijskih kriza razlièitih vrsta, odnosno u prosjeku šest ozbiljnih višestrukih epizoda finansijskih kriza svakih 15 godina. Problem je izazvao snažno poveæanje kreditiranja u periodu ekonomskog rasta. Centralna banka nije uspijevala da obuzda nabujalo kreditiranje, što je podsticalo inflaciju, sklonost riziku i špekulacije, utvrdili su autori istraživanja. Na kraju bi se pojavila opasnost od sloma banaka, pa bi uslijedile skupe državne intervencije, pokazalo je istraživanje. "Zakljuèci izvještaja biæe važan doprinos predstojeæoj raspravi, u zemlji i svijetu, o kreiranju novca i o monetarnoj politici", naglasio je premijer Sigmundur David Gunnlaugsson u osvrtu na Sigurjonssonov izveštaj. Malu nordijsku zemlju teško je pogodilo bankrotstvo amerièke investicione banke Leman Brothers, koje je izazvalo slom tri najveæe islandske banke. Nakon toga je Rejkjavik zatražio pomoæ Meðunarodnog monetarnog fonda (MMF). Islandski BDP 2009. pao je 5,1 odsto, 2010. 3,1 odsto, da bi od 2011. ponovo rastao. (kraj) bvm