Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Izjava premijera Milojka Spajića o analizi Ekonomskog fakulteta neprimjerena je i izraz je svojevrsne nemoći institucija kojima rukovodi i za čiju funkcionalnost je odgovoran, kazali su iz tog fakulteta. 

Spajić je, na panel diskusiji „Biznis agenda 2025 – poslovni ambijent“ Unije poslodavaca Crne Gore, rekao da je studija koju su radili profesori Ekonomskog fakulteta za potrebe Privredne komore „sramotna analiza“. 

Iz Ekonomskog fakulteta su u reagovanju naveli da smatraju da je takav pristup u komunikaciji sa naučnom zajednicom, najblaže rečeno, neprikladan i neprihvatljiv. 

„Imajući u vidu ukupni privredni kontekst i nesavršenosti crnogorskog tržišta, izjavu Spajića doživljavamo kao izraz svojevrsne nemoći institucija kojima rukovodi i za čiju funkcionalnost je odgovoran“, kaže se u reagovanju. 

Za prosperitet privrede i crnogorskog društva, kako su rekli iz Ekonomskog fakulteta, potrebne su sistemske promjene. 

Oni su poručili da u tom kompleksnom procesu, i u skladu sa svojom misijom, žele da budu isključivo partner.

Iz Ekonomskog fakulteta su istakli da ne prihvataju „naloge“ partija, ni ekonomskih centara moći, već isključivo naloge struke i nauke. 

„Na takav Ekonomski fakultet se svi zajedno moramo navikavati i kao takvog ga prihvatiti“, kaže se u reagovanju. 

Navodi se da je Ekonomski fakultet naučnoistraživačka institucija čiji profesori i saradnici, pored naučnih istraživanja, sprovode i stručne studije koristeći se odgovarajućom metodologijom, uz pravo svakog, uključujući i Spajića da se sa njima ne slaže.

„Radi javnosti želimo da objasnimo određene navode iz izjave Spajića za koje duboko vjerujemo da su odraz nepotpune informisanosti o sadržini, metodologiji i zaključcima studije“, rekli su iz Ekonomskog fakulteta. 

Oni su naveli da se studija pod nazivom „Analiza cijena i poslovanja trgovinskih preduzeća u Crnoj Gori – sektor prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića“ ne odnosi na analizu uzroka ukupne inflacije u Crnoj Gori.

Kako su kazali iz Ekonomskog fakulteta, analiza faktora rasta cijena prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića bazirana je na ispitivanju uticaja promjene cijena svih inputa, ne samo troškova radne snage. 

Oni su rekli da su troškovi radne snage analizirani u bruto iznosu, jer je bruto iznos stvarni trošak poslodavca, a ne neto iznos. 

Troškovi zarada, kako su naveli iz Ekonomskog fakulteta, mogu da rastu usljed dejstva velikog broja faktora, ne samo primjenom fiskalnih/administrativnih mjera. 

„Pored fiskalnih, faktori rasta troškova zarada su i rast tražnje za radnom snagom, smanjenje ponude radne snage, rast produktivnosti, usklađivanje realnih zarada u inflatornim uslovima“, kaže se u reagovanju. 

Navodi se da studija ne tretira ispitivanje uzroka rasta zarada.

„Stojimo na raspolaganju premijeru i njegovom timu da na argumentovan način analiziramo rezultate studije, ali i da pružimo doprinos stvaranju boljeg i pravednijeg društva kojem svi zajedno težimo“, poručili su iz Ekonomskog fakulteta.