Podgorica, (MINA) - Profesori i studenti Studijskog programa za crnogorski jezik i južnoslovenske književnosti iz Nikšiæa saopštili su da su iznenaðeni odlukom Vlade o preimenovanju Instituta za crnogorski jezik i književnost u Fakultet, i njegovom preseljenju iz Podgorice na Cetinje. Odluku o preimenovanju Instituta u Fakultet za crnogorski jezik i književnost Vlada je obrazložila time da postoji izražena potreba za nastavnim kadrom iz te oblasti, kao i da æe montenegristika, kao najmlaða grana slavistike, svoj buduæi razvoj temeljiti upravo na struènjacima obrazovanim na tom studijskom programu. Profesori i studenti iz Nikšiæa su, u otvorenom pismu Vladi, upitali šta je misija njihovog Studijskog programa ako nije da obrazuje profesore crnogorskog jezika i sprovodi nauèno istraživanje crnogorskog jezika, književnosti i kulture. „Da li, zaista, postoji toliki deficit nastavnog kadra za crnogorski jezik, s obzirom na to da smo veæ izveli tri generacije profesora, a da trenutno na Studijskom programu obrazovanje stièe preko sto studenata, pa je potrebno osnivanje još jednog budžetskog studija crnogorskog jezika“, navodi se u pismu. Kada je u pitanju razvoj montenegristike, profesori i studenti su upitali zna li Vlada da njihov Studijski program organizuje postdiplomske i doktorske studije iz oblasti te nauène displine, i da se u slavistièkom svijetu taj Studijski program prepoznaje upravo kao temelj nauke o crnogorskom jeziku, književnosti i kulturi. „Šta je onda cilj osnivanja još jedne visokoobrazovne ustanove sa navodno istom misijom pored veæ postojeæe“, pitaju se oni. Zanima ih, kako su naveli, i ko æe izvoditi nastavu na Cetinju, buduæi da u Institutu postoji samo jedan doktor nauka koji je doktorat stekao u Osjeku, sa zvanjem docenta za Suvremeni crnogorski jezik koje je stekao u Mostaru. Nikšiæki profesori i studenti se pitaju i koliko æe razvoju montenegristike moæi da doprinesu kadrovi koje obrazuju „predavaèi bez nauènih i akademskih zvanja i referenci“. „Da li Vlada u vrijeme ekonomske krize može da finansira nacionalistièki eksperiment koncipiran kao fakultet za jotovanu varijantu crnogorskog jezika? I da li otvaranje Fakulteta za crnogorski jezik i književnost na Cetinju znaèi i gašenje Studijskog programa za crnogorski u Nikšiæu“, dodaje se u pismu. Navodi se da je taj Studijski program od osnivanja 2008. godine bio konstantno na udaru i srpskog i crnogorskog nacionalizma. To je, kako su kazali, bila potvrda kvaliteta rada i opravdanosti postojanja Studijskog programa za crnogorski jezik koji je tada, kao i danas, ostao u domenu nauke i struke, a izvan dnevnopolitièkog i ideološkog. „Radeæi profesionalno svoj posao, ni u jednom mometu nijesmo se bavili politikom, ali se politika i te kako bavi nama“. „Vlada je donošenjem odluke o transformaciji Instituta, inaèe nosioca pogrešne i retrogradne jezièke politike, u Fakultet za crnogorski jezik, poslala jasnu poruku profesorima i studentima našeg Studijskog programa da ne podržava stavove koje zastupamo o standardizaciji crnogorskog jezika, veæ da su njen izbor i podrška upuæeni upravo toj retrogradnoj jezièkoj politici olièenoj u radu nekadašnje NVO Institut za crnogorski jezik i jezikoslovlje Vojislav P. Nikèeviæ“, navodi se u pismu. Interesantno je, smatraju oni, da uprkos finansijskoj i institucionalnoj podršci koji Vlada pruža nosiocima nacionalistièke jezièke politike, niko u Vladi i njenoj administraciji ne koristi jotovanu varijantu na kojoj se insistira u Institutu. „Nijedno saopštenje Vlade nije napisano jotovanom varijantom crnogorskog jezika, pa èak ni sama odluka o osnivanju tog fakulteta“, dodaje se u pismu. Njegovi potpisnici su poruèili da æe, èekajuæi odgovore Vlade, nastaviti da profesionalno i struèno obavljaju svoj posao „nadajuæi se da æe vrijeme kao najbolje rešeto raditi za nas“. (kraj) gop/boj