Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Javni interes od korišæenja hidropotencijala rijeke Moraèe je više nego jasan, ocijenilo je Ministarstvo ekonomije. Taj vladin resor je negirao ocjenu Foruma 2010 da dosadašnje aktivnosti, kao i Nacrt koncesionog akta, ne daju jasan odgovor koji je javni interes od tog projekta. Ministarstvo ekonomije ukazuje da javni interes od projekta korišæenja hidropotencijala rijeke Moraèe višestruk. “Fiskalni uticaj u posmatranom periodu od pedeset godina je najveæi u periodu izgradnje hidroelektrana 2011-2016, što pokazuju i makroekonomske projekcije”, navodi se u saopštenju. Ukazuje se da bi, usled poveæanja zaposlenosti, došlo bi do poveæanja prihoda koji su vezani za zarade – Porez na dohodak fizièkih lica i Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. “Poveæanjem uvoza graðevinskog materijala, graðevinske operative i tehnièkih ureðaja neophodnih za rad hidroelektrana došlo bi do rasta prihoda vezanih za uvoz – Porez na dodatu vrijednost i Porez na meðunarodnu trgovinu i transakcije”, istièe se u saopštenju. Ministarsvo je ukazalo i na poveæanje poreza na dobit. “Opština Kolašin i Glavni grad Podgorica, na èijoj teritoriji je planiran projekat, imali bi direktnu korist kroz poveæanje zaposlenosti i po tom osnovu poveæanja zarada, jer im, shodno zakonskoj regulativi, pripada 10 odsto od naplaæenog Poreza na dohodak na njihovoj teritoriji”, navodi se u saopštenju. Pored toga, kako se ukazuje, imali bi poveæane prihode od Prireza na porez na dohodak. „Ove dvije opštine bi, takoðe, imale dodatni prihod od poveæanja Naknada za korišæenje dobara od opšteg interesa, zato što im, shodno važeæoj zakonskoj regulativi, pripada 30 odsto od naplaæenih naknada na njihovoj teritoriji”, istièe se u saopštenju. Navodi se i da æe nacionalna ekonomija, gradnjom sistema, direktno æe biti bogatija za najmanje 600 GWH, što èini znaèajno poveæanje postojeæe produkcije struje. U minulom peridu, za uvoz energije, godišnje se izdvajalo prosjeèno 50 miliona EUR. Ministarszvo ne spori da Zakon o koncesijama izrièito nalaže da javnosti bude predoèen iznos uloženog novca koji se iz državnog budžeta izdvaja za finansiranje projekta. „To je i uraðeno, s tim što su naravno, za prvu tehnièku varijantu projekta sa srednjim Andrijevom troškovi veæi nego kod druge varijante sa nižim Andijevom èija je izrada u toku. U nacrtu Ugovora o koncesiji jasno je naglašeno da æe Vlada snositi troškove eksproprijacije i zaštitu manastira Moraèe – 60 miliona EUR”, navodi se u saopštenju. Ministarstvo navodi da, iz tog razloga, ostaje nejasno otkuda procjene Foruma 2010 da æe ulaganja države u ovaj projekat biti mnogo veæa i postavlja pitanje ko ih je radio. Ukazuje se da je za potrebe projekta uraðena ekonomska analiza stranih i domaæih kosultanata - švedskog Poury, i Univerziteta Mediteran. „Naravo, ukoliko Forum 2010 ima u svom posjedu bolju analizu, za koju smatra da na bolji naèin opisuje dobiti ovog projekta, zasigurno bi bilo znaèajno za javnost Crne Gore da se upozna sa njenim rezultatima”, stoji u saopštenju. Istièe se da nije taèno da u Koncesionom aktu nijesu navedne potrebne mjere za zaštitu životne sredine, veæ se oèekuje da ih predloži buduæi koncesionar. „Ne znamo èemu je onda služila skoro dvomjeseèna javna rasprava oko Strateške procjene uticaja na životnu sredinu. Naravno, koncesionaru su ostavljene samo one aktivnosti koje, po zakonu, spadaju u njegov domen”, navodi se u saopštenju. Ukazuje se da je država angažovala najbolje svjetske konsultanate za rad na ovom projektu, uglavnom putem donacija, upravo da bi imala najbolje strane partnere na projektu. „Apsolutno je netaèna tvrdnja da se iz teksta Koncesionog akta oèigledno da se projekat vrednuje po energetskom doprinosu. Prvo, ne može se ozbiljan projekat kao ovaj ocjenjivati na osnovu „oèiglednosti“. Drugo, javna rasprava o SEA dokument jasno je pokazala znaèaj koji se na projektu pridaje životnoj sredini”, navodi se u saopštenju. Dodaje se da je u Koncesionom aktu jasno navedeno da - Alternativna tehnièka rješenja æe morati da budu povoljnija sa stanovišta ekonomskih koristi i uticaja na životnu sredinu u poreðenju sa Osnovnim tehnièkim rješenjima. „Rezultati javne debate o SEA i DPP dokumentima nijesu saopšteni - zato što se, kao što je poznato, intenzivno radi na izmjenama ovih dokumenata, u skladu sa sugestijama sa javne rasprave. Te izmjene zahtijevaæe novu javnu debatu koja æe biti, uredno i po zakonu sprovedena, te nije potrebno da Forum 2010 na to podsjeæa Vladu”, stoji u saopštenju. (kraj) djs