Beograd, (MINA-BUSINESS) - Narodna banka Jugoslavije (NBJ) ne može prihvatiti predlog crnogorske Centralne, da platni promet na poèetku funkcioniše preko korespodentskih raèuna, jer bi Crna Gora mogla postati poreski Eldorado i lako bi veliki deo prihoda mogao da izmakne kontroli srpskih poreskih organa, ocijenio je viceguverner NBJ Radovan Jelašiæ, a prenosi Glas javnosti. Prema predlogu Centralne banke Crne Gore (CBCG), srpske i crnogorske banke imale bi raèune u EUR i DIN, pri èemu bi se birala valuta plaæanja. To znaèi da bi crnogorske firme otvorile dinarske raèune u Srbiji, a preduzeæa iz te zemlje u EUR, kod crnogorskih banaka. NBJ, kazao je Jelašiæ, ostaje pri svom predlogu i smatra i dalje da bi platni promet, bez ukljuèenja centralnih banaka i administracije, "koje uostalom sa tim i nemaju ništa", bio najbolji i najefikasniji. On je objasnio da to znaèi tretman jugoslovenskog dinara, kao i svih ostalih stranih valuta, dolara, funte, eura, sa kojima banke na teritoriji Crne Gore mogu da posluju. Predsjednik Savjeta CBCG Lubiša Krgoviæ kazao je ranije da su strani eksperti podržali crnogorski predlog, koji bi regulisao platni promet poslije "kompromisnog rješenja". On tvrdi da je ovaj predlog "na liniji" preporuka EU za takozvana prekogranièna i plaæanja u euro zoni. Jelašiæ smatra da je Crna Gora praktièno prepisala preporuke Evropske centralne banke, koje se odnose na platni promet izmeðu zemalja èlanica monetarne Evropske unije sa istom valutom. "Ako je za jedno tako banalno pitanje, kakvo je uspostavljanje nesmetanog platnog prometa, potreban period od nekoliko mjeseci i više sastanaka i pregovaranja, onda se moramo zapitati kako æe se tek rješavati suštinska pitanja buduæe zajednice Srbije i Crne Gore", rekao je Jelašiæ. On je povodom poèetka isplate stare devizne štednje u Crnoj Gori kazao da niko nije razmišljao o deponentima iz Srbije, koji su imali ušteðevinu u crnogorskim bankama. Jelašiæ je podsjetio da je SRJ prijavila svoje potraživanje na osnovu stare devizne štednje u steèajnoj masi Jugobanke. Kada filijale te banke u Kotoru i Herceg Novom, dodao je on, budu prodate i unovèene i poène isplata poverilaca, država SRJ æe dobiti dio, a Crna Gora æe, ne direktno, veæ preko nje, doæi do svog potraživanja. "Tu je strogo poštovan teritorijalni princip, a sada kada Srbija ima sistem da se dug za cijelu štednju može i prije vremena prodati, postavlja se pitanje štediša sa teritorije Crne Gore, naglašava Jelašiæ. (kraj) kmh