Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Nedostatak struènog i obrazovanog kadra, zastarjela tehnologija, neraznovrsna i slaba ponuda domaæih drvopreraðivaèkih preduzeæa, što daje prednost uvozu, uzroci su lošeg stanja crnogorske drvne industrije, ocijenjeno je danas u Direkciji za razvoj malih i srednjih preduzeæa. “U Crnoj Gori ne postoji Fakultet za drvnu industriju koji bi školovao potrebni kadar, tako da danas u èitavoj proizvodnji imamo manje inženjera iz te oblasti nego prije 35 godina”, rekao je na tematskom okruglom stolu koji je organizovala Direkcija predstavnik nikšiæke kompanije Expant Cvetko Peroviæ. On smatra da bi drvnu industriju trebalo svrstati meðu prioritetne privredne grane, uz poljoprivredu i turizam, saèuvati postojeæe prirodne resurse i poveæati njihov prinosa, jer je to preduslov njenog razvoja. Bitan faktor revitalizacije drvne industrije, prema njegovim rijeèima, je njen koordiniran razvoj, kako bi se izbjegle greške iz prošlosti kada su sva crnogorska drvopreraðivaèka preduzeæa proizvodila gotovo istovjetne proizvode. Peroviæ je podsjetio da u Crnoj Gori trenutno radi oko 350 legalnih i nelegalnih pilana, koje je potrebno preorjentisati u pogone i preduzeæa za finalnu proizvodnju. Finansijski potencijal drvne industrije je, tvrdi on, veoma nizak, a tek odnedavno je Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeæa omoguæila povoljnije kreditne linije. “Do sada su to bili komercijalni krediti sa nepovoljnim uslovima, koji ne mogu uzrokovati pozitivne efekte u drvnoj industriji”, rekao je Peroviæ. Ekspanzija drvne industije u Crnoj Gori, kako je podsjetio, poèela je 70-tih godina prošlog vijeka, nakon usvajanja projekata razvoja drvne industrije u Crnoj Gori na bazi ploèa, kao i lišæara i èetinara. Projektima je bilo predviðeno osnivanje fakulteta drvne industrije u Podgorici, zajednièkog centra za razvoj, a zagovarana su i kooperacija i zajednièki nastup domaæih preduzeæa na tržištima u okruženju i inostranstvu. Predstavnik Ministarstva ekonomije Radosav Nikèeviæ je kazao da bi jedno od jeftinijih i racionalnijih rješenja problema drvne industrije bilo da revitalizovana velika preduzeæa osnivaju mala. Profesor podgorièkog Arhitektonskog fakulteta Bobo Mitroviæ smatra da je u tranziciji neophodno saèuvati, organizovati i modernizovati nekoliko veæih drvopreraðivaèkih fabrika u Crnoj Gori, za koje bi se mogla vezati proizvodnja manjih preduzeæa. Predstavnik podgorièkog Dendrosa Željko Savoviæ smatra da su osnovni razlozi za dominantan uvoz namještaja nedostatak domaæe ponude i njen slabiji kvalitet. (kraj) nar/anf