Nikozija, (MINA-BUSINESS) - Kiprane oèekuju ekonomski slabe godine zbog programa spasonosnih zajmova, dok je buduænost Kipra u eurozoni i dalje obavijena neizvjesnošæu, ocijenili su analitièari. Ekonomski struènjaci su upozorili da æe nevolje poèeti narednih sedmica nestašicama hrane i lijekova, jer æe se kompanije suoèiti s nedostatkom novca u kiparskim bankama, prenosi SEEbiz. Partner u kompaniji za savjetovanje o rizicima u energetskoj politici Strata Insight, Fiona Mullen, oèekuje da æe pojaèana kontrola kapitala, ukljuèujuæi drastiène limite prilikom podizanja novca na bankomatima, vjerovatno potrajati nekoliko sedmica. “To kompanijama otežava isplatu zarada i kupovinu robe”, kazala je Mullen, zakljuèujuæi da oèito nijesu temeljno razmotrene posljedice takvog poteza. Ona smatra da bi velike kompanije, poput trgovina i uvoznika hrane i lijekova, mogle imati velikih problema, tako da su Kiprani veæ poèeli da prave zalihe. U dužem roku nazire se još sumornija situacija, s obzirom na to da æe ekonomija vjerovatno zabilježiti najveæi udarac od 1974. godine, kad je Turska zauzela sjeverni dio ostrva. Mullen je navela da bi pad ekonomije u prvoj godini mogao dostiæi 15 odsto, a u narednoj dodatnih minus pet odsto. Ona je dodala i da æe dvije godine duboke recesije biti propraæene nezaustavljivim rastom nezaposlenosti, uz malo nade za dugoroèni oporavak, s obzirom da æe Rusi i ostali strani ulagaèi zaobilaziti njen devastirani finansijski sektor. “Nezaposlenost je veæ na 15 odsto. S gašenjem banke Laiki dostiæi æe 17,5 odsto. Kroz tri mjeseca biæe 20 odsto, a u roku od godinu narašæe na 26 odsto”, kazala je Mullen i dodala da je sporazum o pomoæi možda zasada sprijeèio izlazak zemlje iz eurozone, ali i da se mnogi Kiprani pitaju da li bi to bilo bolje rješenje. Po uslovima sporazuma, druga najveæa kiparska banka Laiki smjesta æe biti ugašena i ulagaèi æe vjerovatno izgubiti sve neosigurane depozite veæe od 100 hiljada EUR. Najveæi zajmodavac u zemlji Kiparska banka opstaæe, ali Vlada je poruèila da æe vjerovatno izgubiti oko 30 odsto svih depozita iznad 100 hiljada EUR. Bivši guverner kiparske centralne banke, Afxentis Afxentiu, smatra da bi uèinci sporazuma mogli osjeæati i èitavu deceniju. “Kipar je doživio snažan udar i životni standard naglo æe se pogoršati, dok æe ekonomiji trebati dvije do tri godine da se oporavi. Za oporavak standarda biæe potrebno najmanje deset godina”, kazao je za Afxentiu. Obnavljanje kiparske ekonomije biæe mukotrpno, s obzirom da je najteže pogoðen sektor finansijskih usluga, a mnogi ruski ulagaèi pretrpjeæe znaèajne gubitke zbog oporezivanja bankarskih depozita. “Teško je biti optimistièan u vezi kiparske ekonomije”, rekao je Neil MacKinnon, ekonomista u kompaniji VTB Capital u Londonu. On je saopštio da je smanjenje finansijskog sistema izrièit cilj EU-a i Meðunarodnog monetarnog fonda (MMF), što znaèi gubitak radnih mjesta i ogranièenja u bankarskom sistemu uz negativne posljedice po ekonomiju. MacKinnon sumnja u pozicije Kipra u eurozoni, uprkos postignutom sporazumu. “Možda æe se socijalne i politièke reakcije na Kipru ogledati u jaèanju neprijateljstva prema EU, tako da ne treba iskljuèiti izlazak u buduænosti”, rekao je MacKinnon. (kraj) nar