Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Kljuène barijere za razvoj ženskog preduzetništva se ne nalaze u nedostatku novca, niti u zakonskoj regulativi, veæ u mentalitetu, nedostatku znanja i lošoj informisanosti, ocijenila je èlan upravnog odbora Asocijacije menadžera Crne Gore (AMCG), Jelena Paviæeviæ. »Pokazatelji govore da bi se žene više odluèivale za privatni biznis iz nužde, odnosno zbog nedostatka posla i prihoda, nego zbog motiva da realizuju svoje ideje, poveæaju prihode, budu nezavisne u odluèivanju ili zapoènu porodièni biznis«, rekla je Paviæeviæ agenciji Mina-business. Ona je navela da je u Crnoj Gori 90 odsto preduzetnika muškarci, a deset odsto žene. »Nekima je ovo beznaèajan podatak, a neki æe pomisliti da je i deset odsto žena u biznisu dovoljno. Postoji više razloga zbog kojih je upravo žensko preduzetništvo znaèajno za ekonomiju«, kazala je Paviæeviæ. Kako je navela, razlog je èinjenica da su žene bolji potrošaèi od muškaraca, zatim to što su ženama u prosjeku kod veæine biznis ideja potrebna manja sredstva nego muškarcima, žene preduzetnice su zadovoljnije i u porodici i u društvu, a biznisi koje vode povlaèe za sobom stvaranje novih moguænosti i otvaranje novih poslovnih šansi. Paviæeviæ je dodala da je razlog zbog kojeg je znaèajno žensko preduzetništvo i to što su žene odgovornije prema zdravlju, zatim preduzetnice su veæe estete od muških preduzetnika, u veæini kljuènih osobina i kljuènih aktivnosti žene su bolji lideri od muškaraca i, takoðe, pokazuju veæu fleksibilnost i spremnost na uèenje. Paviæeviæ je objasnila da s obzirom na to da su žene bolji potrošaèi od muškaraca, one bolje prepoznaju šta tržištu nedostaje i šta bi moglo da se proda. Kupovina za ženu najèešæe predstavlja potrebu, ali je èesto i iracionalna aktivnost ili zadovoljstvo. Takoðe, kako je dodala, za podmirivanje osnovnih životnih potreba ženi je potreban mnogo više proizvoda i usluga nego muškarcima. »Zbog toga èitava marketinška industrija želi da se približi prevashodno ženi, jer žena kupuju i za sebe i za djecu i za kuæu, a najèešæe i za muškarce. Za veliki broj proizvoda i usluga koji su namjenjeni muškarcima, marketing se takoðe, obraæa ženi, jer ona je èesto glavni podstrekaè kupovine. I banke u ženama vide bolje klijente, jer one mnogo lakše otvaraju novèanik i vade karticu, od muškaraca, a pri tome su ipak, odgovornije u izmirivanju obaveza«, objasnila je Paviæeviæ. Ona je poruèila da, kako žene ne bi bile samo potrošaèi, veæ i proizvoðaèi, poželjno ih je podstaæi da proizvode novu vrijednost, jer ženski pristup potrebama ozbiljno podstièe i razvoj ekonomije. Ženi je, kako je dodala, u prosjeku potrebno manje novca kada odluèi da osnuje sopstveni biznis, jer je u stanju da inovativnošæu, kreativnošæu i entuzijazmom, nadomjesti nedostatak novca. »Za razliku od muškaraca, koji prilikom osnivanja biznisa, imaju i takmièarske i megalomanske želje (što je takoðe i dobro i poželjno, ali je èesto i rizièno), žene se zadovoljavaju održivošæu i postepenim razvojem. Važnije im je da njihov biznis bude i #zdrav i human#, kao i da podmiruju sve obaveze«, kazala je Paviæeviæ. I za banku su žene poželjni klijenti, jer traže manje novca kojeg brže i urednije vraæaju. Prema rijeèima Paviæeviæ, ženska kreativnost doprinosi osmišljavanju mnogih proizvoda i usluga, upravo na naèin za kojim tržište vapi, a uz to i èinjenica da realnije razmišljaju i o profitu, osigurava kvalitetniji i duži opstanak na tržištu. Žene preduzetnice, bez obzira na motive zbog kojih su se odluèile da osnuju i vode sopstveni biznis, zadovoljnije su i u porodici i u društvu, jer njihov ekonomski napredak dovodi i do veæe podrške okoline, pa one kao takve postaju produktivnije na svim poljima. »Kod žena preduzetnica, osjeæa se zdraviji pristup vaspitanju djece i njihovo brže ukljuèivanje u životne obaveze, kao i njihovo ranije osamostaljivanje. Žene koje imaju potencijal da budu preduzetnice, svoje vrijeme usmjeravaju na stvaranje nove vrijednosti, odnosno društvene ekonomije, a sve na raèun neproduktivnog ili suvišnog slobodnog vremena«, rekla je Paviæeviæ. Biznisi koje vode žene, kako je objasnila, povlaèe za sobom stvaranje novih moguænosti i otvaranje novih poslovnih šansi, jer žene preduzetnice osim profita, teže da daju doprinos i zajednici u kojoj žive, svjesnije nego muškarci pred èinjenicom da od ukupnog blagostanja, zavisi i uspjeh njihovog biznisa. »Žene preduzetnice paralelno polažu puno pažnje brizi o osjetljivim grupama. Empatija koja je više svojstvena ženama, nego muškarcima, odražava se na mnoge aktivnosti, gdje su žene èešæi inicijatori i radije se ukljuèuju, bez obzira da li se radi o djeci i odraslima sa posebnim potrebama, djeci bez roditeljskog staranja ili invalidima, koje je moguæe podjednako usreæiti i ukljuèiti u društvenu zajednicu. Sve to opet, ne predstavlja trošak, nego veliku razvojnu šansu jednog društva«, ocijenila je Paviæeviæ. Briga o društvenoj zajednici, gdje su žene brojniji volonteri od muškaraca, konkretan je odraz ženske empatije. Upravo zbog toga, kako je dodala, umjesto da svoju brigu koncentrišu samo na brigu o svojoj porodici, žene mogu istovremeno da imaju i humanu i ekonomsku misiju, što njima daje posebnu životnu energiju i satisfakciju. Paviæeviæ je objasnila da su žene odgovornije prema zdravlju, jer im je to i biološki dato ulogom materinstva i prirodnom brigom za zdravlje djeteta. Žene više brinu i o zdravlju svojih partnerima, roditeljima, braæi i sestrama i ostalim èlanovima rodbine, što je takoðe razvojna i ekonomska šansa ženskog preduzetništva. Ona je navela da gotovo da ne postoji zdravstvena ustanova u Crnoj Gori, od privatnih bolnica, ordinacija i apoteka do staraèkih domova, da njen osnivaè ili barem jedan od osnivaèa, nije žena. »Život i zdravlje su najvažnije egzistencijalne potrebe, koje na zadovoljstvo cijelog društva, treba da se kanališu kroz mnogobrojne biznise, kojima bi žene veoma vješto upravljale«, smatra Paviæeviæ. Ona je kazala da s obzirom na to da su žene preduzetnice veæe estete od muškaraca, biznisi kojima upravljaju žene daju svoj doprinos društvu i u tom pogledu. Žene, kako je objasnila, više utièu na razvoju kulture u svakom obliku, od umjetnosti, preko mode do dizajna i arhitekture. »Ženama je važnije da proizvod bude ljepše i praktiènije upakovan, a usluga ljepše prezentovana, bez obzira da li se radi o posluženju hrane ili o kozmetièkoj usluzi. Estetika je veoma važan elemenat ekonomskog razvoja jednog društva, jer zadovoljava ljudsku potrebu za osjeæajem prijatnosti dok nešto posmatra, pri èemu je i to izvanredan ekonomski mamac«, saopštila je Paviæeviæ. Pošto preduzetništvo podrazumijeva i liderske sposobnosti, ona je navela da su, prema relevantnim istraživanjima, u veæini kljuènih osobina i kljuènih aktivnosti, žene bolji lideri od muškaraca. Prema njenim rijeèima, žene su bolje od muškaraca u davanju liènog primjera, otvorenosti, priznavanju grešaka i prepoznavanju najboljih osobina kod zaposlenih. »U biznisu nije važno samo ostvariti profit, veæ je podjednako važan put i naèin kojim se stiže do profita. Na tom putu itekako je znaèajno voditi raèuna o sistemu vrijednosti, sreæi i zadovoljstvu zaposlenih, efikasnosti, perspektivi i sigurnosti. Zahvaljujuæi njenim prednostima, praksa pokazuje da žena preduzetnik može biti odlièan lider, što ekonomski gledano, podrazumijeva preuzimanje odgovornosti i za sticanje dobiti«, kazala je Paviæeviæ. Ona je podsjetila da razvoj svakog biznisa u velikoj mjeri zavisi od znanja i prilagoðavanja trendovima i novim tehnologijama, a žene pokazuju veæu fleksibilnost i spremnost na uèenje. Potreba za edukacijom u preduzetništvu, reflektuje potrebu za stalnom edukacijom na svim nivoima i u svim strukturama društva, što takoðe predstavlja veliku ekonomsku i razvojnu šansu. »Edukacija je veliki biznis razvijenih ekonomija, gdje su veliki potencijal iskoristile žene, i kao nosioci biznisa i kao korisnici, koji neprekidno uèe i usavršavaju se, takoðe u veæem broju, nego muškarci«, rekla je Paviæeviæ. Prema njenim rijeèima, zbog toga što su u Crnoj Gori žene vlasnice svega deset odsto biznisa, navedene teze o prednostima ženskog preduzetništva ne mogu biti dovoljno oèigledne. »Meðutim, dovoljno je da se navedeni aspekti, do kojih se došlo relevantnim istraživanjima i savremenom praksom, prepoznaju kao šansa i ogroman razvojni potencijal«, poruèila je Paviæeviæ. Ona je ukazala na ogromne šanse za razvoj preduzetništva u Crnoj Gori, a ženskog posebno, jer se žene neæe obeshrabriti èinjenicom da je crnogorsko tržište malo, veæ æe za plasman svojih proizvoda i usluga pronaæi ##nišu## od par desetina, par stotina ili par hiljada kupaca, koji æe im biti dovoljni za opstanak i postepeni razvoj, a društvu postati garant prosperiteta. »Pogledajmo samo šta sve uvozimo, a mogli bi da proizvedemo kroz male firme i time zadržimo desetine miliona EUR, odnosno upotrijebimo ih za dalju proizvodnju, izvoz, poveæanje radnih mjesta«, kazala je Paviæeviæ podsjeæajuæi da se uvozi voda, zaèinsko bilje, èeri paradajz, rukola i zelena salata, jabuke, sokovi, džemovi, kompoti, paradajz-sosovi, smrznuto voæe i povræe, ambalaža, zemlja i cvjetni rasad, ekstrakti biljaka i kozmetika. Uvoze se, kako je dodala, i sve vrste mesa, ribe, mlijeko, jaja, sir i tjestenina, zato što je kratkoroèno gledano, tako isplativije, ali dugoroèno gledano, to Crnu Goru èini siromašnim društvom, koje nije u stanju da proizvede ni osnovnu hranu, za sopstvene potrebe. »Naravno, u uslovima tržišne ekonomije, slobodan uvoz se podrazumijeva, ali se svakako mogu razviti mehanizmi koji æe proizvodnji i plasmanu domaæih proizvoda dati prioritet, èime mnogobrojne uvozne proizvode neæe ugroziti. Kada su usluge u pitanju, nebrojeno je onih koje bi na tržištu našle svoje korisnike, posebno u domenu turizma, ugostiteljstva, edukacije, zdravstvene i kuæne njege, transporta, graðevine, održavanja i slièno«, navela je Paviæeviæ. Prema njenim rijeèima, svaka država, pa i one najrazvijenije, imale su dugotrajan razvoj ženskog preduzetništva. Tako su na primjer u SAD-u 70-tih godina prošlog vijeka, svega pet odsto žena bile vlasnice biznisa, dok je danas to 40 odsto. »Da bi se žensko preduzetništvo razvijalo, ono se prije svega mora podsticati. U medijima je, a posebno u Javnom servisu, neophodno imati formate u kojima se govori o ekonomiji, davanjem jasnih smjernica u kontinuitetu, a sve kroz objektivan pristup i korisne analize. Takoðe, treba novoditi primjere dobre prakse, iz okruženja i iz svijeta«, preporuèila je Paviæeviæ. Javnost, kako je dodala, treba više biti upoznata sa ženama koje su napravile preduzetnièki uspjeh i imati moguænost da od njih nešto èuje i nauèi. Strateška dokumenta koja èine pravni okvir za podsticaj ženskog preduzetništva su, kako je kazala, uglavnom usvojena i usklaðena sa meðunarodnim standardima, a preporuke struène javnosti su definisane i od Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeæa, Privredne komore Crne Gore, Zavoda za zapošljavanje, Unije poslodavaca, Asocijacije poslovnih žena i Kancelarije za ravnopravnost polova. »Dakle, neophodno je biti društveno koristan, praktièan i efikasan, prepoznavati potencijale u ženskom preduzetništvu i pojednostaviti ih proceduralno, a podržati zakonski, kreditno i edukativno«, zakljuèila je Paviæeviæ. (kraj) bvm/jlb