Miloèer, (MINA-BUSINESS) – Bankarski sektor u regionu, zbog turbulentnog okruženja, treba da oèekuje nove izazove, a kljuèni rizici proizilaze iz dužnièke krize eurozone, ocijenili su predstavnici centralnih banaka na Samitu u Miloèeru. Direktor Sektora za istraživanje i statistiku u Centralnoj banci Crne Gore (CBCG), Marijana Mitroviæ Mijatoviæ, kazala je da nedovoljan ekonomski rast utièe na finansijsku stabilnost i ova godina je vrlo izazovna ne samo sa aspekta monetarne politike, veæ i za šire kreatore ekonomske politike. Ona je na Samitu ministara finansija i guvernera centralnih banaka regiona u hotelu Maestral kazala da je meðu glavnim slabostima koje registruje CBCG slaba otvorenost realnog sektora koji se preliva i na bankarski u kontinuitetu. CBCG je, kako je navela, poèela izradu modela za rješavanje pitanja nekvalitetnih kredita. »Model na kojem trenutno radimo podrazumijeva multilateralni sistemski pristup rješenja korporativnog restrukturiranja«, objasnila je Mitroviæ Mijatoviæ i dodala da CBCG u kontinuitetu radi na održavanju dugoroène stabilnosti bankarskog sektora. Prema njenim rijeèima, cilj je da se naðe rješenje izmeðu više strana, da se zajednièki priðe dužniku, kako bi se našao odreðeni sistem poravnanja koji bi obezbijedio veæu likvidnost i dužnika i bankarskog sektora. »Taj program imao bi više pozitivnih efekata po pitanju finansijske stabilnosti i ublažavanja problema likvidnosti uopšte«, zakljuèila je Mitroviæ Mijatoviæ. Viceguverner Centralne banke Bosne i Hercegovine (BiH), Radomir Božiæ, kazao je da je kljuèni problem bankarskog sektora u toj državi ugrožena profitabilnost i rast nekvalitetnih kredita. »Povratak na prosjeèan akcijski kapital bio je oko jedan odsto u 2009. godini, u 2010. minus 5,5 odsto, dok je u prošloj godini iznosio 5,9 odsto«, rekao je Božiæ. On je ocijenio da je rast profitabilnosti u prošloj godini najveæim dijelom rezultat ušteda na rashodima, a dijelom, kako je dodao, rasta kreditne aktivnosti. »Imajuæi u vidu stanje u realnom sektoru ekonomije, prije svega oèekivanu stagnaciju bruto domaæeg proizvoda (BDP) u ovoj godini kao i oèekivani spori rast u nerednom periodu, bankarski sektor u BiH, uprkos relativno dobrim rezultatima i tokom ove godine, zabrinut je u pogledu buduæih stanja i oèekivanih rezultata«, naveo je Božiæ. Viceguverner Narodne banke Makedonije, Maja Kadijevska Vojnovik, ocijenila je da se od 2010. godine kreditno tržište u toj državi postepeno oporavlja, a udio problematiènih kredita je stabilizovan na oko deset odsto. »Makedonija je uspješno prebrodila globalnu krizu u poreðenju sa sliènim državama«, ocijenila je Kadijevska Vojnovik. Ona je podsjetila da je poslije pada od 0,9 odsto u 2009. naredne dvije godine prosjeèna stopa rasta ekonomije u Makedoniji je bila tri odsto, a deficit tekuæeg raèuna smanjen je na tri odsto BDP-a. »Oprezna fiskalna politika imala je za posljedicu nizak budžetski deficit i umjeren rast javnog duga, dok je bankarski sektor stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan«, navela je Kadijevska Vojnovik. Prema njenim rijeèima, zbog turbulentnog okruženja treba oèekivati nove izazove, dok kljuèni rizici za makedonsku ekonomiju proizilaze iz dužnièke krize eurozone što, kako je kazala, može da priguši domaæe perspektive rasta i smanji priliv stranih investicija. »Neki od ovih rizika su se veæ ostvarili u prvoj polovini ove godine, makedonska ekonomija je osjetljiva i na visoke i nestabilne cijene hrane i nafte koje su veæ pokazale kao dodatni inflatorni pritisak«, zakljuèila je Kadijevska Vojnovik. (kraj) rap/dmv/bvm