Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Oèuvanje finansijske stabilnosti biæe kljuèni izazov u narednom periodu, zbog èega æe to biti i najvažniji cilj monetarne politike u sljedeæim godinama, ocijenio je guverner Centralne banke Crne Gore (CBCG), Ljubiša Krgoviæ. »Iako je crnogorski bankarski sistem uspio da se odupre udaru finansijske krize i oèuva stabilnost, on æe u narednom periodu biti suoèen sa brojnim rizicima, koji se javljaju kao problemi funkcionisanja u realnom sektoru«, upozorio je Krgoviæ na konferenciji za novinare organizovanoj povodom obilježavanja devet godina postojanja CBCG. On je dodao da na stabilnost finansijskog sistema utièe rast kredita koji kasne, kao i broja nelikvidnih preduzeæa, smanjenje nivoa ekonomske aktivnosti i prezaduženost privrede i graðana. Krgoviæ vjeruje da æe crnogorske komercijalne banke »izgurati« krizu, kao i da je veoma važno to što je Crna Gora meðu prvima postavila za cilj oèuvanje finansijske stabilnosti. »Nadamo se da æemo uspjeti da izbjegnemo neke korake i izvuèemo pouke iz prošlosti kako ne treba da radimo«, kazao je Krgoviæ. Globalna kriza je, prema njegovim rijeèima, pokazala da je problem inflacije mnogo manji od oèuvanja finansijske stabilnosti jedne zemlje, s obzirom na to da njeno saniranje traži mnogo više vremena i novca. »Finansijska nestabilnost mnogo je opasnija za zemlje kao što je Crna Gora, koje su male i nemaju svoju valutu, zbog èega i njihove centralne banke imaju ogranièene moguænosti djelovanja«, saopštio je Krgoviæ. Glavni ekonomista CBCG, Nikola Fabris, smatra da bi uvoðenje nacionalne valute obezbijedilo Centralnoj banci više instrumenata za reagovanje u sluèaju ekonomske krize, ali i da bi troškovi takvog poteza bili daleko veæi od koristi koje bi on donio. »Malo je vjerovatno da bi CBCG predložila uvoðenje nacionalne valute, jer bi to znaèilo brojne troškove, prije svega tehnièke prirode. To bi smanjilo i kredibilitet Crne Gore, a negativno bi uticalo na strane investitore«, objasnio je Fabris. On je dodao da je takav potez, pod veoma specifiènim okolnostima, povukla samo Liberija, 70-tih godina prošlog vijeka. Fabris nije mogao da saopšti koliki æe biti troškovi postojeæe globalne ekonomke krize, ali je kazao da oèekuje da æe ona biti najskuplja u ekonomskoj istoriji. On je kazao da æe, prema grubim procjenama i na osnovu podataka i prognoza Meðunarodnog monetarnog fonda (MMF), o prošlogodišnjim i rezultatima ekonomskog rasta koji se oèekuju u ovoj i narednoj godini, izgubljeni rast usljed globalne krize iznositi 20 odsto bruto domaæeg proizvoda. »Njega æe pratiti i usporavanje ekonomskog rasta, gubici preduzeæa, budžeta i blagostanja, usljed pada cijena nekretnina i akcija na berzama«, objasnio je Fabris. On tvrdi da je prednost Crne Gore u jasnoj regulativi, prema kojoj je CBCG odgovorna za oèuvanje finansijske stabilnosti. »Nedostatak je što još nemamo regulativu i što je dio odgovornosti za neke aspekte finansijskog sistema ranijim zakonima prenijet na druge institucije«, naveo je Fabris. On je dodao da je Crna Gora, kao visokootvorena ekonomija sa ogranièenim instrumentima, podložna razlièitim šokovima. »Ne možemo gajiti iluziju da možemo sprijeèiti prenošenje efekata neke nove krize, koja bi se mogla dogoditi u buduænosti, ali moramo biti spremni za njenu pojavu«, poruèio je Fabris. On smatra da je neophodno sprjeèavanje pojave nestabilnosti i kriza kao rezultata domaæih neravnoteža u bilo kom aspektu finansijskog sistema i realnog sektora. Krgoviæ je podsjetio da je CBCG u prethodnih devet godina uradila brojne veoma važne stvare, kao što je uvoðenje njemaèke marke, a zatim i eura, obezbjeðenje povoljnog regulativnog ambijenta, èišèenje bankarskog sistema od nesolventnih banaka i investitora, kao i transformacija i modernizacija platnog prometa. »Uz takav ambijent privukli smo veliki broj stranih investitora visoke reputacije i transformisali smo CBCG u modernu instituciju, spremnu da odgovori svim zahtjevima«, rekao je Krgoviæ. Krgoviæ je dodao i da se još nijesu stekli uslovi za ukidanje mjera Prvoj banci Crne Gore. »Prva banka nema revidirane finansijske izvještaje za 2008. godinu«, rekao je Krgoviæ, koji nije mogao da precizira vrijeme kada æe Crnogorska komercijalna banka (CKB) poèeti kreditnu aktivnost, iako postoje obeæanja njenog menadžmenta. (kraj) nar/bvm