Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Skupštinska Komisija za praæenje i kontrolu postupka privatizacije tražiæe od Ministarstva rada i socijalnog staranja i nadležne inspekcije da naðu rješenje za 60 radnika ulcinjskog hotela Otrant, koji su ostali bez posla i èije radne knjižice nijesu zakljuèene. Komisija æe ostale zakljuèke u vezi sa privatizacijom hotela Otrant donijeti na narednoj sjednici, jer je današnja prekinuta nakon što su je èlanovi tog tijela napustili zbog ranije preuzetih obaveza. Naredna sjednica æe, kako je najavio predsjednik Komisije Janko Vuèiniæ, biti zakazana za sedam do deset dana. Vuèiniæ je ocijenio da je privatizacija hotela Otrant, koji je ranije poslovao u okviru Hotelsko-turistièkog preduzeæa (HTP) Ulcinjska rivijera, bila loša i da postoje sumnje koje ukazuju na elemenate korupcije. „Sve najgore što je moglo da se desi prilikom privatizacije, desilo se hotelu Otrant“, rekao je Vuèiniæ. On je podsjetio da je u HTP Ulcinjska rivijera 2004. godine uveden steèaj zbog duga od 231 hiljadu EUR prema Elektroprivredi (EPCG), nakon èega je hotel za 2,5 miliona EUR prodat ruskoj kompaniji Barkli SK, koja je naknadno preimenovana u Barkli Montenegro. Vlasnik ulcinjskog hotela od novembra 2011. godine postala je švajcarska banka NLB Interfinanz za 10,6 miliona EUR, jer joj Barkli Montenegro nije vratio kredit od 9,4 miliona EUR. Hotel je nakon toga izdat u zakup ulcinjskoj firmi Argos, koja je u aprilu prošle godine postala njegov vlasnik. Argos je hotel Otrant kupio od banke NLB Interfinanc za 10,6 miliona EUR, na 20 rata. Kapara za kupovinu hotela bila je milion EUR, a posljednja rata, koja na naplatu dospijeva u aprilu 2022. godine, iznosi 3,5 miliona EUR. Predsjednik Opštinskog sindikalnog povjereništva, Šefki Ljamoviæ, kazao je da su radnici od prvog dana nezadovoljni privatizacijom hotela Otrant, u kojoj je 60 radnika tog preduzeæa ostalo bez posla. “To je sramota. Tih 60 radnika i 280 èlanova njihovih porodica pušteni su niz vodu. Oni su skoro èetiri godine bez posla i plata, nije im povezan radni staž, a radne knjižice su im u kancelariji Otranta, zbog èega tražimo da im se pomogne”, rekao je Ljamoviæ. Predsjednik Štrajkaèkog odbora Otranta, Amir Resulbegoviæ, tvrdi da je ulcinjski hotel, umjesto preduzeæu Montemlin Šajo, prodat Barkliju zahvaljujuæi glasovima bivšeg ministra turizma i steèajnog upravnika Ulcinjske rivijere, Predraga Neneziæa i Miomira Jakšiæa. On tvrdi da je treæi èlan tenderske komisije, bivši predsjednik Agencije za prestrukturiranje privrede i strana ulaganja, Branko Vujoviæ, bio uzdržan. Resulbegoviæ je naveo da radnici hotela nakon dolaska Argosa istjerani na ulicu, a dovedeni novi sa Kosova, iz Srbije i Makedonije, koji nijesu ni prijavljeni. Predstavnici radnika su na sjednici ocijenili da su država i Vlada nezainteresovani za rješavanje problema radnika Otranta, iako su 90 odsto odgovorni za njegovu privatizaciju. Oni su saopštili da su nezadovoljni radom državnih organa, koji bi trebalo da im pomognu da im se izmire potraživanja i zakljuèe radne knjižice. Punomoænik kompanije Argos, Marko Hajdukoviæ, rekao je da je iznenaðen lakoæom kojom Vuèiniæ iznosi sumnje da je u procesu privatizacije bilo nepravilnosti i nezakonitosti, odnosno elemenata korupcije, zbog èega je odluèio da napusti sjednicu. „Odgovorno tvrdim da nije bilo nikakvih nezakonitih radnji i oèekujem da zbog svojih sumnji podnesete kriviènu prijavu protiv Argosa“, kazao je Hajdukoviæ. On tvrdi da radnici o kojima se govorilo na sjednici Komisije nikada nijesu radili u Argosu i da ta firma ne može da im zakljuèi knjižice. „Argos je kupio nepokretnost, a ne firmu. Oko 95 odsto radnika Otranta je dobilo ponudu da radi u Argosu, ali su oni to odbili, jer su kazali da su zaposleni u Barkliju“, saopštio je Hajdukoviæ prije nego što je napustio sjednicu. Bivši steèajni upravnik Ulcinjske rivijere, Miomir Jakšiæ, objasnio je da je u to preduzeæe 2004. godine uveden klasièni staèaj zbog duga prema EPCG, a da su ukupna potraživanja kompanije iznosila 15 miliona EUR. On tvrdi da je na tenderu ponuðena ukupna imovina firme uz obavezu preuzimanja radnika, kao i da se za Barkli Montenegro opredijelio zbog finansijske snage. Vuèiniæ je objasnio da su njegove sumnje u postojanje elemenata korupcije posljedica èinjenice da se tenderska komisija prilikom privatizacije Otranta opredijelila za Barkli zbog njegove navodne finansijske moæi, iako je to preduzeæe osnovano sa kapitalom od 200 EUR. „Na sumnju upuæuje i kupoprodajni ugovor kojim je predviðena obaveza da se odredi kontrolor koji æe kontrolisati investiciona ulaganja Barklija, a kojeg nije bilo“, saopštio je Vuèiniæ. Poslanik Force, Genci Nimanbegu, koji je sjednici Komisije prisustvovao kao zainteresovana strana, smatra da je prodaja Otranta posljedica zlonamjerne privatizacije i da bi nadležni što prije trebalo da riješe status zaposlenih. „Treba vidjeti na koji naèin da se riješi status zaposlenih. Zar država ne može da stane iza 60 radnika?“, pitao je Nimanbegu. On tvrdi da je privatizacija Otranta dokazala da su brojni privatizacioni procesi u hotelskom sektoru donijeli više štete nego koristi, a da su za ovu odgovorni Neneziæ i Jakšiæ. „Ovdje imamo situaciju da je EPCG, koja je u vlasništvu Vlade, tužila tu istu Vladu i pokrenula steèaj u Ulcnjskoj rivijeri, èime je njena imovina rasparèana“, rekao je Nimanbegu. On je dodao da je za Otrant trebalo naæi strateškog partnera i podsjetio da se za taj hotel interesovao njemaèki Nekermann, ali da iz Ministarstva turizma nijesu dobili odgovor. Poslanik Demokratskog fronta, Veljko Vasiljeviæ, smatra da je privatizacije Otranta uraðena tako da se stavi u zakonsku oblandu, a da se u suštini radilo o kriminalnoj radnji. Poslanik Demokratske partije socijalista, Zoran Jeliæ, poruèio je da æe se založiti da se radnicima Otranta obezbijede prava i dodao da su ingerencije poslanika i parlamenta ogranièene. On je objasnio da radne knjižice ne mogu biti zakljuèene dok radnicima ne bude povezan radni staž i isplaæena potraživanja, što je obaveza onoga kod kog su zaposleni. „Bez toga ne možete ostvariti svoja buduæa prava. Morate povesti raèuna i na koji naèin æe te knjižice biti zakljuèene, da li kao tehnološi višak ili na neki drugi naèin“, rekao je Jeliæ i dodao da radnike nakon toga sleduje socijalni program. On je pozvao radnike Otranta da se obrate nadležnim ukoliko sumnjaju da je bilo neregularnosti i da radnièka prava nijesu ispoštovana, jer oni koji su za to odgovorni treba da budu procesuirani. Poslanik Pozitivne Crne Gore, Mladen Bojaniæ, poruèio je da parlament ima ingerencije, jer može da uskrati podršku Vladi i Ministarstvu održivog razvoja i turizma, èiji se predstavnici nijesu odazvali pozivu da uèestvuju na sjednici Komisije. „Ovdje smo èuli prièu sliènu prièama radnika drugih crnogorskih preduzeæa, dakle ništa novo. Kada se zakon piše za potrebe pojedinca, onda se dešava da radnici ostanu bez posla po zakonu“, rekao je Bojaniæ. (kraj) nar/bvm