Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Skupštinski Odbor za zdravstvo, rad i socijalno staranje odluèio je da se kontrolno saslušanje povodom aktuelne situacije u nikšiækoj Željezari Tosèelik i sve èešæih povreda radnika održi 25. ili 26. februara. Predlog za održavanje kontrolnog saslušanja podnio je poslanik Demokratskog fronta (DF), Janko Vuèiniæ. Odbor je odluèio da se na kontrolno saslušanje pozovu ministar rada i socijalnog staranja, Predrag Boškoviæ, glavni inspektor rada, Angelina Meðedoviæ, predstavnici poreske kao i inspekcije zaštite na radu, predstavnik Sindikata i poslovodstva tog preduzeæa, kao i državnog tužilaštva. Vuèiniæ je kazao da je predlog za održavanje kontrolnog saslušanja podnio iz nekoliko razloga, izmeðu ostalih i zato što su ga zaposleni obavijestili da su uslovi u kojima rade izuzetno teški i da su maltretirani i šikanirani. “Oni rade prekovremeno i do 16 sati i to samo u treæoj smjeni. Tu se krši i Zakon o radu i zaštita zdravlja na radu. Ako su kupili Željezaru za 15 miliona EUR, to ne znaèi da su kupili i radnike”, kazao je Vuèiniæ. Razlog za traženje kontrolnog saslušanja su i, kako je dodao, stalne povrede zaposlenih, meðu kojima je i povreda Miluna Todoroviæa, kojemu su u ponedjeljak tokom treæe smjene u fabrici, polomljene obje noge od udara èeliènog komada koji je pao sa prese. Vuèiniæ je rekao da Todoroviæ ima ugovor na odreðeno i da je povreda nastupila nakon što je taj radnik završio svoj posao i prešao da radi na drugo radno mjesto. Vuèiniæ je saopštio da je iz razgovora sa zaposlenima saznao da je jednom poslovoði uruèeno upozorenje pred otkaz, jer je saopštio stav radnika da u takvim uslovima više ne mogu izdržati. “Kontrolno saslušanje sam predložio i zbog toga da saznamo da li poslovodstvo uplaæuje sve obaveze prema državi”, kazao je Vuèiniæ. Poslanik DF-a, Emilo Labudoviæ, smatra da samo vrijeme dešavanja nezgoda, a to su rani jutarnji ili kasni veèernji sati, govori o tome da se radi o premoru i padu koncentracije. “Rijeè je o klasiènom premoru, odnosno da su zaposleni radili više nego što su fizièki mogli da podnesu. Kada pošaljete nekog iz druge da radi treæu smjenu, pa i u kancelariji je mnogo, a ne u Èelièani”, smatra Labudoviæ. Poslanik Pozitivne Crne Gore, Srðan Periæ, smatra da bi trebalo zvati Boškoviæa i pitati ga da li on to vidi kao problem i ako vidi šta æe preduzeti. Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Zorica Kovaèeviæ, saopštila je da je u sluèaju Željezare Tosèelik, s obzirom na nekoliko smrtnih sluèajeva koji su nastupili na radnom mjestu i veliki broj povreda, trebalo da se pozabavi državno tužilaštvo. Ona smatra i da bi najprije trebalo ispitati odgovornost državnih organa. Poslanik DPS-a, Halil Dukoviæ, ocijenio je da su glavni problem inspekcijski organi i njihovo funkcionisanje. “Treba vidjeti koliko inspekcije redovno obilaze radnike i provjeravaju uslove u kojima rade, nevezano za to da li se dešavaju nesreæe. Da vidimo koliko èesto te inspekcije zalaze tamo”, kazao je Dukoviæ. Predsjednik Odbora i poslanik DPS-a, Zoran Jeliæ, predlagao je da se prvo sakupe sve neophodne informacije od nadležnih organa, pa tek onda odredi datum kontrolnog saslušanja, ali je na kraju odluèeno da se kontrolno saslušanje ipak zakaže. Na dnevnom redu sjednice bila su i dva predloga zakona Vuèiniæa, od kojih je Predlog dopune Zakona o radu dobio potrebnu veæinu, dok Predlog zakona o minimalnoj zaradi nije usvojen. Prema predloženoj dopuni Zakona o radu, Agencija za privremeno ustupanje zaposlenih æe moæi da angažuje zaposlene samo zbog poveæanja obima posla i to maksimalno do deset odsto ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca i samo na rok kraæi od šest mjeseci. “Poslodavac može angažovati zaposlenog preko Agencije više puta godišnje, pod uslovom da ukupni period angažovanja ne bude duži od šest mjeseci”, predviðeno je dopunama Zakona. Vuèiniæ je podsjetio da su izmjene i dopune Zakona o radu, kojima je ogranièeno trajanje ugovora o radu na odreðeno vrijeme na 24 mjeseca, stupile na snagu 22. decembra 2011. godine. To znaèi da su svi ugovori koji su zakljuèeni neposredno po stupanju na snagu tog zakona, na period od 24 mjeseca, sa prekidima kraæim od 60 dana, ili bez prekida, istekli krajem decembra 2013. Poslodavac je tada, shodno zakonu, morao da sa zaposlenim zakljuèi ugovor na neodreðeno ili da ga otpusti s posla. Vuèiniæ je rekao da je veliki broj poslodavaca radnike tada ustupio agencijama, koje su sa njima nastavile da zakljuèuju ugovore na odreðeno. “Agencije zaraðuju na radnièkoj muci. S tim agencijama je zakon izigran”, tvrdi Vuèiniæ. Direktor Direktorata za rad u Ministarstvu rada i socijalnog staranja, Slobodan Filipoviæ, kazao je da je predlog Vuèiniæa za taj Vladin resor neprihvatljiv. On je naveo da je rad na neodreðeno vrijeme danas praksa i standard i da je na hiljade ugovora na odreðeno vrijeme prebaèeno na neodreðeno. “Što se tièe same Agencije, to je novina koja je uvedena u radno zakonodavstvo Crne Gore 2011. godine, kao jedan novi institut koji je evropska praksa”, kazao je Filipoviæ. On je saopštio da je na današnji dan registrovano 12 agencija i da u Ministarstvu nemaju evidenciju oko broja angažovanih radnika niti, kako je naveo, imaju obavezu da to znaju. Jeliæ je rekao da se brojem zaposlenih u agencijama bavi Poreska uprava (PU). Poslanik Liberalne partije (LP), Andrija Popoviæ, smatra da bi se predloženim dopunama poboljšao status radnika i da se ne bi napravila nikakva šteta. “Znamo da se u praksi radnicima ugovor o radu produžava mjesec pa tri mjeseca, pa opet mjesec pa tri i to traje godinama”, kazao je Popoviæ. Labudoviæ je saopštio da ako se uðe u najobièniju prodavnicu može se, poslije nekog vremena, primijetiti smjena kompletne garniture prodavaèica. “Ne smiju da zucnu. Rade koliko gazda kaže i šta gazda kaže”, rekao je Labudoviæ. On smatra da predložene dopune ne idu nikome na štetu i da bi se njima poboljšala elementarna prava radnika, koja su, kako je ocijenio, na nivou prava radnika iz 18. vijeka kada je poèela industrijska revolucija u Engleskoj. Vuèiniæ je, Predlogom zakona o minimalnoj zaradi, predložio da ona iznosi 50 odsto prosjeène u državi, što bi neto iznosilo oko 240 EUR, a bruto oko 350 EUR. “Time bi se popravilo stanje onih koji primaju minimalnu zaradu. Postoji veliki broj poslodavaca koji isplaæuju zaposlenom minimalnu zaradu i na to plaæaju poreze i doprinose, a ostatak daju na ruke i time ošteæuju državu”, saopštio je Vuèiniæ. Filipoviæ je kazao da je predlog Vuèiniæa za Ministarsvo neprihvatljiv. On je dodao da nijesu protiv samog predloga Vuèiniæa, veæ protiv naèina da se to reguliše posebnim zakonom. “Taj osnov veæ postoji u Zakonu o radu i Opštem kolektivnom ugovoru i jasan je naèin kako se to reguliše”, rekao je Filipoviæ. Jeliæ je pitao Vuèiniæa da li ima podatak koliko radnika u Crnoj Gori prima minimalnu zaradu, na šta je Vuèiniæ odgovorio da on to ne zna. “Taj podatak imate vi, posebno prije izbora”, rekao je Vuèiniæ. Jeliæ je takve tvrdnje demantovao. (kraj) jlb/bvm