Podgorica, (MINA) – Najvažniji faktor u vezi sa istraživanjem javnog mnjenja jeste ko ga i kako plaæa, pri èemu treba imati u vidu da i pitanja postavljena u anketi bitno odreðuju njene rezultate, ocijenio je danas profesor Filip Kovaèeviæ. „Ne postoje ni neutralna pitanja ni neutralni konteksti. Uvijek i prije svega, primarna pitanja u vezi sa svakom anketom javnog mnjenja moraju biti – ko, gdje, kako i kada plaæa“, rekao je Kovaèeviæ agenciji MINA. Centar za monitornig (CEMI) i Centar za demokratriju (CEDEM) nedavno su u kratkom vremenskom periodu objavili razlièite rezultate anketa u vezi sa podrškom graðana pristupanju Crne Gore NATO-u. Anketa CEMI-ija pokazala je da 51 odsto graðana smatra da bi Crna Gora imala koristi od èlanstva u NATO, dok istraživanje CEDEM govori da 26 odsto podržava prikljuèenje Alijansi. Kovaèeviæ smatra da uopšte nije teško tumaèiti dobijene rezultate, ako se imaju u vidu navedena pitanja. „Zna se ko je platio za anketu CEMI-ja, pa nisu iznenaðenje njeni rezultati“. „Njena sestrinska organizacija CEDEM izlazi sa drugaèijim procentima po pitanju NATO pakta, ali zato vladajuæa koalicija, koja je u Crnoj Gori glavni podstrekaè »NATO-manije«, to jest militarizma bez ogranièenja, dobija veæinsku podršku“, rekao je Kovaèeviæ. On je ocijenio da popularisanje rezultata anketa javnog mnjenja predstavlja još jedan metod kojim vladajuæe elite korumpiraju, odnosno sužavaju svijest graðana. Prema Kovaèeviæevim rijeèima, ovdje važi „pravilo Ðorða Balaševiæa - princip je isti, sve su ostalo nijanse“. „Francuski pisac Rejmond Keno je na 88 naèina rekao istu stvar. Neki crnogorski »analitièari« su se približili toj brojci“, smatra Kovaèeviæ. On je naveo da ankete svakako nijesu svojstvene samo Crnoj Gori. „Meðutim, ono što je svojstveno Crnoj Gori jeste upotreba rezultata takvih anketa radi zadovoljavanja najnižih vidova politièkog oportunizma“. „Ono što je ozbiljan problem u Crnoj Gori jeste kompleks polu-primitivnog strahopoštovanja prema »analitièarima« i samoproglašenim nauènicima“, kazao je Kovaèeviæ. On je dodao da od tog kompleksa „oèigledno pati i crnogorska vlada“. „Jer, kako stvari stoje veæ godinama, za razvoj nauèno-istraživaèkih djelatnosti ulaže 0,03 odsto državnog budžeta, što je 50 puta manje nego u prosjeènoj evropskoj zemlji“. „Jer, što biste ulagali u razvoj neèega èega se plašite? U toj pustinji investicija, za finansiranje istraživanja dobijaju samo podobni. Zbog toga teško da æemo u dogledno vrijeme saznati što graðani Crne Gore »zbilja misle«“, pojasnio je Kovaèeviæ. Prema njegovim rijeèima, zbog toga se ne može znati da popularnost izvršnog direktora Mreže za afirmaciju nevladinog sektora Vanje Æaloviæ ili procenat nezadovoljnih crnogorskih graðana nijesu samo „proizvod vješto postavljenog pitanja ili metoda anketiranja“. „Èak me ovi rezultati asociraju na prièu o tome kako skuvati žabu. Ako temperaturu vode odmah poveæate na 100 stepeni, žaba æe iskoèiti. Ali, ako temperaturu poveæavate polako i postepeno, žaba neæe ništa primjetiti dok ne bude kasno. To jest u izbornoj noæi“, zakljuèio je Kovaèeviæ. (kraj*) drv/žug