Podgorica, (MINA-BUSINESS) - U Crnoj Gori, prema istraživanju Centralne banke (CBCG), od 15 hiljada preduzeæa kredit može da dobije samo njih 59. Savjetnik glavnog ekonomiste Centralne banke, Zorica Kaleziæ, rekla je da je ovaj podatak dobijen na osnovu analize tri kriterijuma – finansijskih izvještaja, kreditne istorije i platnog prometa preduzeæa u posljednja tri mjeseca. "U ovom momentu kasni otplata kredita vrijednih 740 miliona EUR, što je preko 30 odsto ukupno odobrenih. Posebno zabrinjava èinjenica da krediti, koji kasne više od 170, a manje od 270 dana, prelaze cifru od 120 miliona", rekla je Kaleziæ na sastanku Upravnog odbora Unije poslodavaca (UPCG). Ta preduzeæa su, kako je dodala, veæ ušla u kategoriju nesolventnosti. "Realni sektor je nelikvidan, a pod blokadom je oko 12,5 hiljada preduzeæa sa oko 192 miliona EUR", kazala je Kaleziæ dodajuæi da ipak nije sve tako crno i da šest manjih banaka daju kredite pod uslovima koji su pooštreni zbog visokog rizika. Ona je bankarima poruèila da sada ne treba da idu u drugu krajnost u odnosu na 2007. kada su olako davali kredite, a privrednicima je preporuèila da svaki projekat kojim konkurišu dobro potkrijepe podacima. Predsjednik Unije poslodavaca, Predrag Mitroviæ, od Kaleziæ je zatražio da saopšti koji je izlaz iz postojeæe situacije, na šta je ona odgovorila da Centralna banka neæe donijeti ni jednu odluku koja bi produbila krizu u bankarskom sektoru. "Neæemo tjerati banke ni da idu u dodatni rizik. Neæemo uraditi ništa što bi moglo da ugrozi finansijsku stabilnost Crne Gore, a uradili smo sve što je bilo do Centralne banke da poboljšamo stanje", navela je Kaleziæ. "Neæe Centralna banka tjerati banke da spašavaju neka preduzeæa ili sektore jer se time ne bavi". Mitroviæ je ocijenio da se, s druge strane, poslodavci kao socijalni partner tjeraju da ne otpuštaju radnike, iako im je ugrožena likvidnost. "Ako bi gledali samo svoj interes, otpustili bismo sve radnike koji nam ugrožavaju likvidnost", rekao je Mitroviæ. Kaleziæ je na to upozorula da æe jedan broj preduzeæa biti likvidiran. "Taj scenario je vrlo vjerovatan", kaže ona. Prema rijeèima Mitroviæa, ukoliko se nastavi sa traženjem krivaca, svi æe biti gubitnici. "Ukoliko ne budemo reagovali problemi æe se multiplikovati, pa je pitanje hoæemo li moæi da ih kontrolišemo. Minut je do 12", kazao je Mitroviæ i pozvao Vladu, sindikat, banke i poslodavce da se dogovore oko prioriteta i da odmah poènu da ih rješavaju. On je upozorio predsjednika Udruženja crnogorskih banaka, Èrtomira Mesarièa, da vodi raèuna kakve izjave javnosti daje. "One koje je dao posljednjih dana društveno su neodgovorne i hladnokrvne po sistemu – može, ne može", kazao je Mitroviæ žaleæi što na sastanak nije došao Mesariè koji je bio pozvan. Predsjednik Odbora direktora Investiciono-razvojnog fonda, Dragan Lajoviæ, upozorio je bankare da ne smiju zabopraviti da je "mrtav dužnik najgori". "Banke sa dužnicima moraju praviti programe restrukturiranja dugova", poruèio je Lajoviæ. On je najavio da æe Investiciono-razvojni fond, koji ima oko 20 miliona EUR za kreditiranje, od 7. do 10. maja objaviti konkurs odnosno tender sa kreditno garantnim šemama. Lajoviæ je upozorio da ovaj fond koji je tek formiran i sa potencijalom kojim raspolaže ne može biti spas crnogorske ekonomije kako su neki mislili. "Pokušaæemo 20 miliona EUR da stavimo u funkciju što je prije moguæe. Kamate na kredite koji budemo davali biæe jednocifrene i niže od bankarskih", saopštio je Lajoviæ. Fond, kako je dodao, neæe kreditirati trgovinu, stambenu gradnju, igre na sreæu i proizvodnju duvana. "Kreditiraæemo proizvodne održive i izvozno orjentisane projekte, one koji poboljšavaju turistièku ponudu Crne Gore i razvijaju autohtonu proizvodnju, ekološke, poljoprivredne i ostale projekte okrenute tržištu. Posebno æemo biti okrenuti finansiranju projekata na sjeveru države", objasnio je Lajoviæ. Na sasatnku je najavljeno i da bi do kraja juna ove godine trebalo da poèmne da radi bankarski ombdusman. "U toku je donošenje zakona i podzakonskih akata. Ova institucija je od posebnog interesa naroèito sada zbog žiranata koji postaju goruæa tema", kazala je Kaleziæ odgovarajuæi na komentar poslodavaca da su bankari zavladali Crnom Gorom. (kraj) bvm