Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Globalna finansijska kriza mogla bi, ako potraje, negativno uticati na realizaciju javnih radova u Crnoj Gori, ocijenjeno je danas u Privrednoj komori. Direktor Direkcije za javne radove, Žarko Živkoviæ, kazao je da æe, u sluèaju da kriza potraje, biti izmijenjeni planovi za ovu godinu. „Ako se kriza zaoštri, desiæe se izvjesne promjene planova, ali smo trenutno fokusirani na realizaciju projekata onako kako smo to definisali programom za ovu godinu“, kazao je Živkoviæ na sjednici Odbora Udruženja graðevinarstva, industrije graðevinskog materijala i komunalne djelatnosti. Budžet Direkcije za javne radove za ovu godinu, prema rijeèima Živkoviæa, iznosi 122,61 milion EUR, 2,7 puta više nego prošle. „To poveæanje je jedna od mjera ublažavanja posljedica finansijske krize koja je oèigledna i na ovim prostorima“, dodao je Živkoviæ. Direktor Direkcije za saobraæaj, Veselin Grboviæ, kazao je da niko ne može predvidjeti koliko æe kriza trajati. „To je teško i kompleksno pitanje i za svjetske struènjake, na koje ni ja nemam odgovor“, dodao je Grboviæ. Živkoviæ i Grboviæ su poruèili graðevinarima da æe, u sluèaju veæe krize i nedostatka novca za realizaciju graðevinskih radova, radije redukovati plan, nego da im daju posao pa da poslije ne budu mogli da im plate. „Neæemo dozvoliti da vas uvedemo u radove, a da vam za to ne platimo. Radije æemo uvesti restrikcije“, rekao je Grboviæ. On tvrdi da je Direkcija za saobraæaj do sada redovno izmirivala sve obaveze prema graðevinskim firmama i da nikome ne duguju ni jedan EUR. Direktori direkcija za saobraæaj i javne radove pozvali su crnogorske graðevinske firme da uèestvuju i u ovogodišnjim tenderima za graðevinske poslove. Živkoviæ je kazao da æe projekti Direkcije za javne radove biti realizovani u cijeloj Crnoj Gori, što je šansa za angažovanje crnogorskih graðevinara. On je saopštio da je Vlada, od ukupno odobrenih 225 miliona EUR iz kapitalnog budžeta, polovinu tog novca namijenila za izgradnju infrastukture, kroz realizaciju projekata Direkcije javnih radova. „Predviðena je realizacija 76 projekata, od èega 29 onih koji se nastavljaju, dok je 47 novih. Veæina se odnosi na infrastrukturu i smatram da ima puno prostora za angažovanje domaæe graðevinske operative“, rekao je Živkoviæ. Najviše novca iz budžeta, prema njegovim rijeèima, biæe utrošeno za izgradnju regionalnog vodovoda, 22 miliona EUR, zatim za sektor obrazovanja, više od 16 miliona, a za razvoj turizma i zaštite životne sredine oko 15 miliona. Za razvoj lokalne infrastrukture predviðeno je 12 miliona EUR, za sektor kulture oko deset miliona, a zdravlja i socijalnog staranja oko 5,7 miliona EUR. Kapitalni budžet Direkcije za saobraæaj za ovu godinu, prema rijeèima Grboviæa, iznosi 84,9 miliona EUR, od èega æe najveæi dio biti utrošen za završetak puta od Risna, preko Nikšiæa, do Žabljaka - oko 64 miliona EUR. Direkcija za saobraæaj ove godine realizovaæe i projekte asfaltiranja državnih puteva, izgradnje zaobilaznice oko veæih primorskih gradova kao i onih na sjeveru Crne Gore. Programom Direkcije predviðeno je projektovanje dionica autoputa od Mateševa do Andrijevice i dijela tog puta oko Podgorice. „Za projektovanje tih dionica buduæeg autoputa od Bara do Boljara izdvojeno je 4,5 miliona EUR“, saopštio je Grboviæ. Za eksproprijaciju, kako je dodao, biæe utrošeno dodatnih 20 miliona EUR. Grboviæ je kazao da je u projektima Direkcije za saobraæaj zastupljen otprilike isti broj firmi iz Crne Gore i inostranstva. Predstavnici graðevinskih firmi žalili su se na proceduru angažovanja nerezidentnih radnika, što je problem u poštovanju rokova za izgradnju. Finansijski direktor kompanije Fidija, Miodrag Vuèeliæ, kazao je da je za angažovanje radnika iz inostranstva potrebno mnogo dokumentacije i vremena, zbog èega èesto ne mogu da garantuju rokove izgradnje. „Kako da preuzmemo izgradnju mosta koji mora biti završen za 90 dana, recimo, a dozvole za radnike dobijamo u junu? Za te zaposlene nam je potrebno da 100 dokumenata nosimo na 100 adresa i plaæanje raznih taksi“, dodao je Vuèeliæ. On je kazao da se zakon mora poštovati, ali da država mora pronaæi naèin kako da pojednostavi procedure za zapošljavanje nerezidenata, jer u Crnoj Gori ne mogu da pronaðu radnike za graðevinarstvo. Živkoviæ i Grboviæ su saopštili da ne mogu da utièu na zakonske propise koji propisuju zapošljavanje nerezidenata, ali da su zainteresovani za rješavanje tog pitanja. „Prinuðeni smo da uvozimo radnike i nemamo iluzije da æemo ikad u Crnoj Gori imati dovoljno radne snage. Zainteresovani smo da se problem zapošljavanja nerezidenata riješi, jer to može uticati na dinamiku radova“, rekao je Živkoviæ. (kraj) ram/bvm