Beè, (MINA-BUSINESS) - Globalna finansijska kriza negativno se odrazila na likvidnost i profitabilnost banaka u svim zemljama, pa ni Crna Gora nije izuzetak, ocijenio je danas guverner Centralne banke (CBCG), Ljubiša Krgoviæ, na Juromani /Euromoney/ konferenciji u Beèu. On je kazao da je likvidnost bankarskog sistema u Crnoj Gori smanjena, ali je on ipak uspio da se odupre svim izazovima. Krgoviæ je saopštio da je za Crnu Goru povoljna okolnost što je eurizovana ekonomija, tako da banke nijesu izložene deviznom riziku i ne postoji opasnost od klizanja nivoa deviznog kursa koja bi mogla dodatno oslabiti njihove bilanse, kao što se desilo u nekim zemljama u okruženju. "Meðutim, finansijska kriza uticaæe na promjenu izvora nestabilnosti. Tako se za ovu godinu pretpostavlja usporavanje privrednog rasta u Crnoj Gori", naveo je Krgoviæ. On je podsjetio da æe, prema procjenama Meðunarodnog monetarnog fonda (MMF), privredni rast u ovoj i narednoj godini iznositi dva odsto. "Osnovni potencijalni uzroci usporavanja rasta su i smanjenje rasta kredita uslijed ogranièenog finansiranja kæerki banaka od majki banaka, pri èemu se pretpostavlja da æe kreditni rast u ovoj godini biti ispod deset odsto na godišnjem nivou", kazao je Krgoviæ. Tu su i, kako je dodao, potencijalno smanjenje priliva stranih direktnih investicija uslijed globalnog rasta nepovjerenja investitora. To, kako je objasnio, u najboljem sluèaju može da znaèi odlaganje investicija na srednji rok, stagnacija ili smanjenje prihoda od turizma u situaciji kada Svjetska turistièka organizacija projektuje rast ovog sektora do dva odsto i smanjenje izvoza uslijed pada eksterne tražnje najznaèajnijih stranih partnera. "Tako bi projektovani rast realnog bruto domaæeg proizvoda (BDP) od dva do 2,5 odsto u ovoj godini implicirao rast buðžetskog deficita od oko šest odsto BDP-a. To bi dovelo do znaèajnijeg zaduživanja Crne Gore sa 27,8 odsto, koliko je procijenjeno za septembar prošle godine, na oko 41,2 odsto BDP-a u ovoj godini", zakljuèio je Krgoviæ. Konferencija Juromani koja se svake godine održava u Beèu, najvažniji je investicioni dogaðaj u regionu srednje i istoène Evrope veæ više od jedne decenije. Na forumu su, kako je saopšteno iz CBCG, predstavnici monetarnih vlasti razgovarali i o tome šta se još može preduzeti da se region izbori sa krizom, buduæi da sve centralne banke preduzimaju akvitnosti na planu poboljšanja likvidnosti i jaèanja bankarskog sektora. Pored Krgoviæa, na Forumu su o buduænosti regiona govorili i guverneri centralnih banaka Poljske, Èeške, Makedonije, Letonije, Gruzije, Kazahstana, Estonije, Bugarske, Slovaèke, Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Na forumu uèestvuje i preko hiljadu delegata, predstavnika brojnih korporacija, vlada, banaka, investitora, finansijskih posrednika, institucija i preduzetnika. (kraj) bvm