Njujork, (MINA-BUSINESS) – Usporen rast kineske ekonomije može znaèiti samo jedno - da je ta zemlja u nevolji, saopštio je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2008. godine, Pol /Paul/ Krugman. Podaci o Kini, prema rijeèima jednog od najpoznatijih ekonomista današnjice, nijesu lako dostupni, ali su nedvosmisleni, prenosi SEEbiz. »Svi ekonomski pokazatelji bi trebalo da se posmatraju kao dosadni žanr nauène fantastike. To posebno važi za podatke iz Kine«, naveo je Krugman u autorskom tekstu pod nazivom Udariti u Kineski zid, objavljenom u Njujork tajmsu / New York Times/. On piše da se zbog tajanstvenosti Vlade, kontrolisanih medija i velièine zemlje, mnogo teže može ustanoviti što se dogaða u Kini u odnosu na ostale velike ekonomije. »Ipak, znaci su nepogrešivi. Kina je u velikoj nevolji. Ne govorimo o nekom manjem posustajanju, veæ o neèemu fundamentalnijem. Poslovni model i ekonomski sistem te zemlje dostigli su svoje limite. Može se reæi da je kineski model pred udaranjem u Veliki kineski zid, a jedino pitanje je koliko æe žestok taj sudar biti«, kazao je Krugman. On je dodao da, ukoliko se po strani ostavi brzi rast, u oèi odmah upada neravnoteža izmeðu potrošnje i investicija. »Sve uspješne ekonomije dio trenutnih prihoda ulažu u investicije, a ne u potrošnju, kako bi osigurali dugoroènu. Meðutim, Kina ulaže samo kako bi obezbijedila prostor da dalje investira«, naveo je Krugman. On je podsjetio da Sjedinjene Amerièke Države (SAD) èak 70 odsto bruto domaæeg proizvoda (BDP) odvajaju za potrošnju, dok je Kina na polovini tog iznosa. Krugman je pitao kako je i koliko moguæe održati nisku potrošnju i tako dugo investirati bez oštrih opadajuæih prinosa. »Odgovori na ta pitanja su predmet velikih kontroverzi. Prièa koja najlogiènije zvuèi leži u starim zakljuècima Arthura Lewisa, koji je tvrdi da države u ranim stepenima ekonomskog razvoja imaju mali moderni sektor uz mnogo veæi tradicionalni koji sadrži ogroman višak radne snage, toènije veliki broj potplaæenih seljaka koji daju makar i marginalan doprinos ukupnom ekonomskom uèinku«, saopštio je Krugman. On je objasnio da taj višak ima dva efekta - prvo, zemlja može investirati u nove pogone i izgradnju bez nailaska na opadajuæe prihode, jednostavno zato što mogu uvlaèiti novu radnu snagu. Drugo, broj ljudi koji èine radnu snagu stvara konkurenciju u kojoj su male plate održive uprkos tome što ekonomija jaèa. »Glavna stvar koja održava nisku potrošnju u Kini je èinjenica da porodice u toj zemlji i ne osjeæaju sve te prihode koji stižu kao posljedica ekonomskog rasta, veæ oni idu elitama«, precizirao je Krugman. On smatra da je u Kini sada dostignuta toèka, kada ponestaje »viška sa sela«. "U neku ruku to je dobra stvar, jer plate rastu, a obièan narod konaèno ubire, plodove rasta. Meðutim, kineska ekonomija se sada našla u situaciji da je potreban drastièan rebalans. Investicije nailaze na opadajuæe prihode i to æe se nastaviti bez obzira na to što Vlada uradi«, rekao je Krugman. On je dodao da potrošnja mora dramatièno porasti kako bi to nadoknadila. »Sve je izvjesnije da æe odgovor biti ne«, naveo je Krugman i obrazložio èinjenicom da je Kina godinama odlagala neophodne izmjene i punila ekonomiju držeæi valutu ispod prave vrijednosti i preplavljujuæi je jeftinimkreditima. Krugman oèekuje da æe svijet osjetiti udarac i da bi u normalnijim okolnostima svjetska ekonomija to mogla izdržati. "Ipak, sada kada su zapadne ekonomije u postojeæem stanju, posljednje što nam je potrebno je šok u Kini. On bi mogao isprovocirati globalni pad«, rekao je Krugman. (kraj) nar