Vašington, (MINA-BUSINESS) - Oko 150 miliona gastarbajtera u svijetu šalje kuæi godišnje više od 300 milijardi USD; pokazalo je istraživanje Meðunarodnog fonda za razvoj poljoprivrede i Meðuamerièke banke za razvoj. Nezavisne novine prenose da je evropski lider po dimenzijama radne migracije Rusija, s obzirom na to da na nju otpada 48 odsto ukupnog broja ekonomskih emigranata iz èitave istoène Evrope. Istovremeno je i najprivlaènije odredište za gastarbajtere iz zemalja Zajednice Nezavisnih Država. Cilj istraživanja je bio da se procijeni kolièina i ekonomski znaèaj novca koji radni migranti, takozvani gastarbajteri, šalju u svoju zemlju. Prema ukupnom prilivu novca od gastarbajtera, meðu regionima u svijetu prednjaèi Azija sa 114 milijardi USD. Slijede Latinska Amerika i Karipski basen sa 68 milijardi USD, istoèna Evropa sa 50 milijardi, Afrika sa 39 i Bliski istok sa 29 milijardi USD. Meðu zemljama, po apsolutnoj kolièini novca koji pristiže od gastarbajtera, na prvom mjestu je Indija sa 24,5 milijardi USD godišnje, a slijede Meksiko sa 24,2 milijarde i Kina sa 21 milijardom. U prvih pet su Filipini sa 14,6 milijardi i Rusija sa 13,8 milijardi USD. Kad je u pitanju Evropa, najviše novca stiže u Rusiju, s tim što je udio u bruto domaæem proizvodu (BDP) relativno skroman, svega 1,4 odsto. U mnogo drugih zemalja istoène Evrope slika je potpuno drugaèija. U Ukrajini je ukupna suma transferisanog novca, prema istraživanju, 8,5 milijardi USD ili oko osam odsto BDP-a, s tim što on obezbjeðuje skoro 20 odsto prihoda po stanovniku. U Bjelorusiju od gastarbajtera pristiže 2,3 milijarde USD ili 6,3 odsto BDP-a. Moldavski radnici, koji su u svijet otišli "trbuhom za kruhom", svojim novcem obezbjeðuju 31,4 odsto nacionalne privrede, premda je apsolutna visina skromna, nešto veæa od milijardu USD. U Albaniji je udio novca koji obezbjeðuju njeni žitelji na privremenom radu u inostranstvu veæi od 21 odsto BDP, u BiH iznad 20 odsto, a u Srbiji i Crnoj Gori više od 11 procenata. U centralnoj Evropi, u koju su u ovom istraživanju svrstane i baltièke zemlje, znaèaj ovih novèanih tokova je skromniji. U Estoniji i Letoniji oni èine po 2,3 odsto BDP, a u Litvaniji 1,6 odsto. Najviši pokazatelj u ovoj grupi zemalja, od 3,9 odsto, ima Rumunija. (kraj) anf