Podgorica, (MINA) – Kumstvo i veze i dalje su duboko ukorijenjeni u crnogorskom društvu, ali za Evropsku uniju (EU) takav sistem nije relevantan i mora se mijenjati, ocijenio je veèeras njemaèki ambasador u Crnoj Gori Tomas Šmit. Šmit je na predavanju »Njemèka politika prema Crnoj Gori, u organizaciji Nansen Dijalog centra, kazao da su plemena, kumstva i bratstva dugo držala crnogorsko društvo na okupu kada nije postojala država, ali ti, ranije funkcionalni tradicionalni sistemi vrijednosti, sada postaju anahroni proizvod. On je rekao da je cilj EU da stara pravila društva u Crnoj Gori zamijene legalnim pravima, iako su »oni sentimentalna vrijednost ljudi i istorijski veoma važan dio identita naroda, ali po modernim uslovim ona više nijesu relevantna«. »Ono što sam ovdje otkrio je da na dosta skrovit, ali i dalje efikasan naèin ta vrsta veze i sistema dosta utièe na donošenje odluka«, kazao je Šmit, objašnjavajuæi da on, kao stranac, posmatra kako se danas dešavaju stvari u Crnoj Gori. On je naveo da takav sistem datira od dolaska Turaka, kada su se brojna crnogorska plemena povukla u planine, napustila postojeæe institucije države, odnosno kada se razvio »sopstveni model društva koje funkcioniše, bez klasiènih elemenata državnosti«. »Država se na neki naèin izuzela iz aktivnosti prema društvu, ljudi su direktno plaæali jedni drugima za usuge koje su trebale da se obave. Naša rijeè za to je – korupcija«, rekao je on. Zbog takvog stanja, navodi Šmit, komunikacija sa spoljnim svijetom se vidjela kao nastavak spoljnih invazija »jer se na neki naèin, pokušava nametnuti spoljni sistem regulative, administracije«. »Crna Gora je poput kornjaèe, dok je njena unutrašnjost meka i raniva, spoljašnjost je kao oklop kroz koji se ne može lako prodrijeti«, kazao je Šmit. Zbog takvih razloga, naveo je on, jasno je zašto se »mala Crna Gora« ponaša kao što bi se kornjaèa ponašala u takvoj situaciji. »Crnogorci se povuku u svoj oklop, dosta dobro se brane, i èekaju dok nevolja ne proðe«. Šmit je rekao da Njemaèka, kao predsjedavajuæa EU želi da pomogne Crnoj Gori da prevaziðe tu tradiciju, jer »to nije korupcija i nedostatak odreðenih institucija, to je kompleksan problem«. »Želimo da vidimo Crnu Goru kao demokratsku, transparentnu i ekonomski naprednu zemlju, sa stabilnim strukturama koje su više ekonomski, politièki, sociološki i ekološki samoodržive«, kazao je Šmit. On je rekao da Njemaèka želi i da ukloni sve prepreke koje stoje na putu bolje politièke i ekonomske saradnje Crne Gore posebno sa Njemaèkom, a i ostatkom EU, dodajuæi da je siguran da crnogorska politièka elita to isto želi »i potvrðuje zvaniènim izjavama«. »Postoji dosta domaæih zadataka koji se moraju uraditi, posebno u zemlji koje je poslije 90 godina stekla nezavisnost. Napravljen je pomak po tom pitanju, struktuire se mijenjaju, ali mnogo sporije nego štio bi mi željeli da to bude«, kazao je on, navodeæi da je modernizacija uvijek dugotrajan proces, pa je to onda u redu i za Crnu Goru. Šmit je objasnio da je Crna Gora sada u drugoj fazi napretka ka EU – to je izgradnja administrativnih kapaciteta. "Prva je donošenje zakona, a treæa spemnost društva da sve to prihvati". »Postoji opasnost da se i iza novoformiranih institucija i zakona, zastarjeli i nepošteni naèini sakriju iza njih. Sve više obraæam pažnju na takozvane kumove, kojima novi zakoni uopšte nijesu važni«, rekao je Šmit. On je poruèio da se mladim ljudima mora omoguæiti da što više putuju i tako stièu iskustva sa strane i uspostavljaju novi set pravila. Šmit je kazao da je zadatak EU i Njemaèke kao njene predsjedavajuæe, da izbrišu granice, uzimajuæi u obzir ekonomski razvoj i pitanje bezbjednosti. Argument za postojanje granica, naveo je Šmit, je da obje starne žele da zaštite jedna drugu od krijumèarenja droga, trafikinga, pranja novca, ilegalnih migracija i radnika, ali »sve to ne bi postojalo da su ekonomija i država funkcionisale kako treba«. On je rekao da se mora ratifikovati i primijeniti Sporazum o viznim olakšicama i u Crnoj Gori otvoriti odjeljenje za vize. »To bi stvorilo potpunu slobodu kretanja izmeðu Crne Gore i EU, a sloboda kretanje je velika moralna i ideološka vrijednost«, zakljuèio je Šmit. (kraj) mnm/del