Podgorica, (MINA) – Naèelnik crnogorske Uprave za odbranu Borislav Laleviæ rekao je da æe regruti koji su odbili da idu Vojsku posljednjih nekoliko godina nakon sprovedenog kriviènog postupka morati da služe vojni rok. Crnogorska policija poèela je nedavno da hapsi regrute koji se nijesu odazivali pozivima za služenje vojnog roka. Uprava za odbranu Crne Gore negirala je da se radi o hapšenjima, veæ da su u pitanju redovni postupci sudova da bi se okonèali na hiljade sluèajeva nastalih zbog izbjegavanja vojne obaveze. Laleviæ je podsjetio da je Uprava kontaktirala tužilaèke i sudske institucije da bi razmatrali pitanja kriviènih prijava koje su prenijete od vojnih na civilne sudove. »Realizacijom ovih predmeta, posebno kriviènih stvoriæe se osnov da se lica protiv koji je pokrenut postupka oslobode odgovornosti i ujedno omoguæi njihovo stavljanje u postupak služenja vojnog roka«, rekao je Laleviæ agenciji MINA. On je naveo da je na civilne sudove prenijeto hiljade neriješenih predmeta iz kriviène i prekršajne odgovornosti, koji godinama nijesu rješavani. »Dogovoreno je da se što prije realizuju ovi predmeti kako bi se olakšao rad sudova, a posebno onih predmeta koji nijesu potpuni i gdje je evidentno da ne postoji osnov za preduzimanje bilo kakvih radnji protiv okrivljenog«, kazao je on. Laleviæ je rekao su za prva tri roka za upuæivanje regruta u Vojsku u ovoj godini realizaciju vršili vojno-teritorijalni organi, objašnjavajuæi da nije zadovoljan odzivom regruta iz Crne Gore za služenje vojnog roka. »Procenat za služenje vojnog roka varirao je od jednog uputnog roka do drugog, a najmanji je bio u junskom svega 10 dok je u septembu on iznosio 26 odsto«, naveo je Laleviæ. On je ocijenio da je jedan od razloga koji utièu da mladi iz Crne Gore ne žele da služe vojsku organizacione prirode, jer su devesetih godina poslovi vojne obaveze iz nadležnosti organa lokalne samouprave prešli u nadležnost vojnih organa. On je ocijenio i da je razlog za slab odziv crnogroskih regruta predstavlja i gubljenje povjerenja znatnog dijela graðana u Vojsku, naroèito nakon 1999. godine kao i razlièita gledanja politièkih partija na instituciju služenja vojnog roka. Laleviæ je rekao da je evidentno da je još u sistemu odbrane prenijeta nadležnost na nivou državne zajednice, da je služenje vojnog roka zakonska kategorija i da su taj elemenat kao zakonsku kategoriju utvrdile i one partije koje se zalažu protiv služenja vojnog roka. «Izglasavanjem Kriviènog zakona u crnogorskom parlamentu on u potpunosti tretira ovu materiju i sankcioniše nepostupanje na naèin kako je to predvidio i Krivièni zakonik prije više od 20 godina», tvrdi Laleviæ. On je najavio usvajanje tri zakona koji æe u potpunosti tretirati Zakon o odbrani i o Vojsci, gdje se daje šira moguænost da se interveniše na tekstu ovih zakona i po pitanju vojne obaveze. »Crnogorci vole Crnu Goru i ne brane je samo oružjem, i do konaènog ureðenja sistema odbrane, u skladu sa njenim interesima i krajnje profesionalizacije Vojske, vojna obaveza æe ostati kao zakonska kategorija za nas kao nadležnu državnu instituciju u sistemu odbrane, ali i za mlade ljude koji podliježu vojnoj obavezi», rekao je on. Govoreæi o najavama za formiranje crnogorskog Ministarstva pdbrane, on je ponovio da nije upoznat sa inicijativom formiranja crnogorskog Ministarstva odbrane. «U organizacionom smislu i u sadašnjim konstelacijama funkcija Državne zajednice, ne bi predstavljalo nikakvu smetnju da èlanice imaju svoja Ministarstva odbrane, kao što su to imali i do 1993. godine», ocijenio je Laleviæ. (kraj) žug/mrd