Podgorica, (MINA) - Nezavisni predsjednièki kandidat Miodrag Lekiæ kazao je veèeras da je uvijek bio za nezavisnu Crnu Goru koja bi bila demokratska, a ne privatna država. Lekiæ je u emisiji "Naèisto" Televizije Vijesti, rekao da je bio za nezavisnu Crnu Goru i nikada nijesam mijenjao svoj pogled. "Bio sam vrlo rezervisan prema projektu koji je vodio Milo Ðukanoviæ i Svetozar Maroviæ i svo to društvo koje je vodilo stvaranju privatne Crne Gore. Nijesam imao nikakvu inspiraciju da uèestvujem u tom društvu, a ko je uèestvovao-svaka mu èast, neka sada dijeli plodove”, rekao je Lekiæ. On nije direktno odgovorio na pitanjekako bi glasao na referendumu o nezavisnosti Crne Gore. Lekiæ je ocijenio da je bio pogrešan uslov da Crna Gora treba da bude nezavisna pa demokratska. “Zašto nije moglo da ide zajedno. Da je išlo zajedno glasao bih i bio tu”. Upitan da li bi se zalagao za vanredne parlamentarne izbore ukoliko bude predsjednik, Lekiæ je kazao da bi saraðivao sa institucijama i „pored personalne odbojnosti“. „Morao bih da imam vezu i saradnju sa institucijama, ali isto tako bi se konfrotirao sa ljudima sa kojima se ne slažem. Idila u kojoj se svi slažu ne vodi nièemu“, rekao je on. Lekiæ je kazao da bi u sluèaju njegovog izbora donio nestabilnost korupcionaškim krugovima, a stabilnost na planu politièke i kulture institucija. On je naveo da je èlanstvo u NATO-u kompleksno pitanje. „Crna Gora treba da je otvorena prema bezbjednosnim sistemima, i Evropska unija priprema sistem odbrane i o tome treba takoðe razmišljati“, rekao je on. Lekiæ je naveo da se zalaže da se odluka o èlanstvu u Alijansi donese na referendumu, i ponovio da bi prije toga tražio od predstavnika tog vojnog saveza da se izvine za, kako je rekao, zloèine iz 1999. godine tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Upitan da li je to ozbiljan i pretenciozan stav, Lekiæ je kazao da je to njegov intimni osjeæaj. „Ne mislim samo na Murino i zloèin u tom mjestu, veæ i na bombardovanje osiromašenim uranijom“, naveo je on. Lekiæ je kazao da bi se zalagao, ukoliko bude izabran za predsjednika, da krivièna djela iz organizovanog kriminala ne zastarijevaju. „To bi upozoravalo sve potencijalne prekršioce zakona da æe ih kazna stiæi jednog dana. Zalagao bi se da i tužilac podliježe sankcijama, nakon što napusti tu funkciju, ukoliko se dokaže da je kršio zakon“, rekao je on. Lekiæ je dodao da kompromitovano ovlašæenje predsjednika države da daje pomilovanja. „To se najbolje vidi po broju pomilovanja koje je aktuelni predsjednik dao. Prilikom pomilovanja se apsolutno mora poštovati princip javnosti“, rekao je on. (kraj) bor/žug