Riga, (MINA-BUSINESS) - Letonija je danas zamijenila nacionalnu valutu lat zajednièkom evropskom i postala 18. èlanica monetarne unije u kojoj više od 330 miliona ljudi koristi euro. Ulazak u eurozonu znaèi dalje uèvršæivanje veza baltièke zemlje sa Briselom i veæe moguænosti za Letoniju u spoljnoj trgovini, privlaèenju investicija, otvaranju radnih mjesta i ubrzavanju ekonomskog rasta, prenosi B92. Oèekuje se da prelazak na euro donese višu inflaciju, ali se raèuna na manji rast cijena nego u susjednoj Estoniji, koja je u zonu eura ušla 2011. godine. Letonija u eurozonu ulazi sa Vladom u ostavci. Naime, premijer Valdis Dombrovskis krajem novembra podnio je ostavku preuzevši politièku i moralnu odgovornost za nesreæu u kojoj je poginulo više od 50 ljudi kada se srušio krov jedne samoposluge u Rigi. Ostavkom premijera automatski je pala letonska Vlada. Letonija, zemlja sa dva miliona stanovnika koja je u EU ušla 2004, izašla je iz finansijske krize izazvane globalnim krahom 2008. i otplatila 7,5 milijardi EUR zajmova iz spasilaèkog paketa nakon što je sprovela jedan od najoštrijih programa štednje u Evropi. Rast letonskog bruto domaæeg proizvoda (BDP) u prošloj godini prognozira se na 4,3 odsto nakon rasta za više od pet odsto u 2011. i 2012. Meðutim, u vrijeme krize 2008. i 2009. godine BDP Letonije pao je ukupno 24 odsto. Oèekuje se da Letonija bude zemlja sa najbržim privrednim rastom u eurozoni kao rezultat popravljanja ekonomskih prilika u zoni, što æe doprinijeti rastu letonskog izvoza, ali i uvoðenja eura, koje æe se pozitivno odaziti na trgovinu. Èlanice eurozone pokrivaju oko 70 odsto letonske spoljne trgovine. Jaèanju privrednog rasta Letonije doprineæe i bolji pristup finansijama, kao i rast potrošnje domaæinstava koji se oèekuje. Inflaciju za prošlu godinu Ministarstvo finansija Letonije prognozira na 0,4 odsto dok na srednji rok oèekuje umjerenu stopu od 2,5 odsto godišnje kao rezultat promjene cijena zbog ulaska u eurozonu. Za lat se dobija 1,42 EUR, a graðani do 15. januara u prodavnicama mogu da plaæaju i latima i eurima. Èlanice eurozone od 1999. godine su Austrija, Belgija, Njemaèka, Irska, Italija, Španija, Luksemburg, Holandija, Portugalija, Francuska i Finska a Grèka od 2001. godine. Slovenija je ušla u zonu 2007, Kipar i Malta 2008, Slovaèka 2009, a Estonija 2011. godine. Litvanija, treæa baltièka zemlja, nada se da æe uæi u zonu eura naredne godine, što æe, smatraju analitièari, vjerovatno oznaèiti kraj tekuæeg talasa ekspanzije eurozone. (kraj) sam