Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnogorski privrednici ne treba da èekaju Vladu i ministarstva, veæ da grabe svaku šansu koja im se pruži, jer je to jedini naèi da se borimo protiv ekonomske krize, poruèio je premijer Igor Lukšiæ u Privrednoj komori (PKCG). On je, na sastanku o trenutnom stanju u crnogorskoj privredi i naèinima za prevazilaženje krize, kazao da privrednici moraju razmišljati o svakoj šansi koja im se ukaže, ali i voditi raèuna o svakom euru, jer bi i naredne dvije godine biti teške. „Što brže prepoznamo mehanizme kojima æemo se suoèiti sa tim trendovima, to æemo bolje saèuvati sistem od propadanja“, rekao je Lukšiæ na sastanku sa privrednicima. On je podsjetio da živimo u ambijentu sa dominantnim socijalnim temama, u kojem se kritikuju rješenja koja, iako nijesu popularna, dugoroèno donose boljitak, ali i strani investitori, èime se šalje poruka da nijesu dobrodošli. Lukšiæ je kazao da, uz svo poštovanje prava na protest, ne može da podrži pozive kojima se prijeti ugrožavanju sistema, aludirajuæi na predsjednika Glavnog odbora Unije slobodnih sindikata (USSCG), Janka Vuèiniæa, koji je pozvao graðane Crne Gore da izaðu na ulice, protestuju i promijene život. „To ne mogu da podržim. Ne možemo govoriti o izražavanju nezadovoljstva ekonomsko-socijalnim momentom na naèin da želimo da izvedemo ljude na ulicu i sve srušimo. To je poziv nekog drugog karaktera i ne mogu da prihvatim sa se to podstièe i kroz medije“, poruèio je Lukšiæ. On je dodao da ne može da prihvati da te pozive upuæuju ljudi koji primaju jednu i po ili èak i dvije prosjeène plate u Crnoj Gori. „Ne mogu da prihvatim da ti pozivi stižu sa pozicije generalnog sektretara jednog sindikata, koji ima veæa primanja od nekog ministra. Hajde da skinemo maske“, rekao je Lukšiæ. On je ocijenio i da su rezultati ostvareni u ovoj godini u znaèajnoj mjeri dobri, a ekonomski parametri pozitivni, kao i da je obezbijeðena finansijska i fiskalna stabilnost. „Uz puno razumijevanje teškog ekonomsko-socijalnog momenta u kojem se nalazimo, podaci pokazuju da ipak idemo dobrim putem. Ipak, ne treba smetnuti s uma ni brojne izazove, kao ni moguænost da prelivanje krize iz Evrope utièe na ekonomski sistem u Crnoj Gori“, saopštio je Lukšiæ. On smatra da bez uspješne privrede nema progresa i napretka, kao i da je potrebno ohrabriti one koji su spremni da preuzmu odgovornost, investiraju, osluškuju tržište i preduzmu inicijativu, odnosno preduzetništvo, štednju i ulaganja. „Investicije su jedini naèin da odgovorimo na izazove vremena u kojem živimo“, ocijenio je Lukšiæ i dodao da su napori Vlade da izgradi sistem vladavine prava i unaprijedi poslovni ambijent, uz koncept ekonomskih sloboda, jedina održiva formula za uspjeh. On smatra da sektori turizma, poljoprivrede, drvoprerade i metaloprerade predstavljaju pravce razvoja u koje treba ulagati, ali prije svega u sektor energetike, zbog èega i projekat gradnje podvodnog kabla sa Italijom smatra strateškim. „Pitanje je da li na energetski sektor gledamo kao na šansu za napredak ili kao na sektor koji treba da se zasniva na jednom proizvoðaèu elektriène energije i sistemu koji je beskrajno subvencionisan“, kazao je Lukšiæ. On je dodao i da bi u Crnoj Gori veæ bile na snazi restrikcije struje, koje se najavljuju, da nedavno nije poèeo da radi dalekovod prema Albaniji. Lukšiæ je naveo da æe ulazak Crne Gore u Svjetsku trgovinsku organizaciju (STO), koji se oèekuje „za koju sedmicu“, kroz integracije i izlazak na veliko tržište doprinijeti razvoju izvoznih potencijala. Ministar finansija, Milorad Katniæ, smatra da je Crnoj Gori neophodna konzistentna fiskalna politika, koja æe se ogledati u smanjenju deficita, rashoda i javnog duga. „Potreban nam je stabilan poreski sistem i bolja poreska disciplina, što bi mogloda doprinese punjenju dudžeta“, rekao je Katniæ. On je najavio da opšti nivo poreskih optereæenja i kljuèni porezi neæe rasti, ali da se poreska osnovica mora poveæati, kako bi ekonomija bila stabilnija, ali i potpomogao njen buduæi razvoj. Potpredsjednik Vlade, Vujica Lazoviæ smatra da Crnoj Gori nedostaju preduzetnièki duh, optimizam, ljudski resursi i jasna vizija razvoja, dok je ministar ekonomije, Vladimir Kavariæ, kao primjere koje treba slijediti naveo Estoniju i Grèku. Predstavnici privrednika predstavili su èlanovima Vlade probleme sa kojima se suoèavaju pojedini privredni sektori u Crnoj Gori, meðu kojima su se najèešæi odnosili na nedostatak obrtnih sredstava, visoke kamatne stope na kredite, ali i kašnjenja u isplati potraživanja. Predstavnik Odbora Udruženja drvne industrije, Miloš Vojinoviæ, smatra da bi Vlada mogla doprinijeti radu preduzeæa u tom sektoru kroz sprjeèavanju nelojalne konkurencije, ali i novih nameta, korigovanje koncesionih naknada, kao i obezbjeðivanje novca za sertifikaciju šuma. Predstavnik Odbora Udruženja poljoprivrede, Milutin Ðuranoviæ, smatra da potencijali kojima u toj oblasti raspolaže Crna Gora nijesu dovoljno iskorišæeni, dok je deficit u sektoru hrane za devet mjeseci dostigao 332 miliona EUR. „Proizvodnja domaæe hrane smanjena je na raèun uvoza, iako Crna Gora može da proizvede kolièine dovoljne za svoje potrebe“, poruèio je Ðuranoviæ. Predstavnik podgorièkih Plantaža, Verica Maraš, smatra da konkurentnost nekog proizvoda na tržištu u postojeæim okolnostima može obezbijediti iskljuèivo njegov visok kvalitet. „Visoki kvalitet se obezbjeðuje visokim investicijama, što je strateški cilj Plantaža“, poruèila je Maraš, za èijeproizvode veliki potencijal predstavljaju tržišta Kine i Rusije. Predstavnik Odbora Udruženja banaka, Goran Kneževiæ, ne oèekuje da æe u okviru postojeæih velièina doæi do smanjenja kamatnih stopa, ali vjeruje da i u njemu postoji prostor za finsnsiranje projekata. Predstavnik kompanije Jadranski sajam, rajko Buškoviæ, ocijenio je da bi u Crnoj Gori bilo neophodno osnivati biznis zone u gadovima, ali i afirmisati složenije oblike saradnje sa investitorima, kako bi se smanjio spoljnotrgovinski deficit. Predstavnik kompanije Mi-Rai, Brano Miækoviæ, saopštio je da jedan od problema privrednika predstavlja i èinjenica da za preduzeæa koja se bave proizvodnjom nijesu obezbijeðene povoljnosti, odnosno benefiti, odnosno da plaæaju iste dažbine kao i firme koje ne proizvode. Predsjednik PKCG, Velimir Mijuškoviæ, saopštio je i da nedavno usvojene izmjene i dopune Zakona o radu sadrže odredbe koje nijesu održive sa stanovišta poslodavaca. „Poslodavci kao izuzetnu prepreku u poslovanju prepoznaju loša rješenja iz radnog zakonodavstva“, kazao je Mijuškoviæ i dodao da taj zakonski dokument sprjeèava fleksibilnost radne snage i selekciju po sposobnosti, dok Crnu Goru èini manje privlaènom za investitore. (kraj) nar