Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) organizovaæe naredne sedmice javne rasprave sa radnicima kompanija na sjeveru koje su privatizovane, kako bi doprinijeli rješavanju nagomilanih problema u tom postupku. Izvršni direktor MANS-a, Vanja Æaloviæ, pozvala je potpredsjednika Vlade, Vujicu Lazoviæa, ministra ekonomije, Branka Vujoviæa, kao i predstavnike oba sindikata da prisustvuju javnim raspravama. “Pozivamo Lazoviæa, koji je saopštio da ne zna nikoga ko se okoristio iz procesa privatizacije, da posjeti radnike i bolje se informiše o rezultatima onoga za šta je u Vladi i Savjetu za privatizaciju zadužen”, kazala je Æaloviæ. Ona oèekuje da æe i Vujoviæ, koji je dugo godina kao direktor Agencije za prestrukturiranje privrede i strana ulaganja, bio zadužen za kvalitetno sprovoðenje privatizacije, objasniti radnicima šta se desilo sa takozvanim strateškim investitorima, zbog èega nije obezbijeðena kontrola sprovoðenja ugovora i zašto se oni drže daleko od oèiju javnosti. “Pozivamo na rasprave Savez sindikata, èiji su predstavnici direktno uèestvovali u prodaji preduzeæa kroz èlanstvo u Savjetu za privatizaciju i tenderskim komisijama, i koji se decenijama finansira od èlanarine svih zaposlenih graðana, kako bi im navodno zaštitio prava na rad”, rekla je Æaloviæ, dodajuæi da je Unija slobodnih sindikata pozvana kako bi u praksi pokazala spremnost da se posveti rješavanju problema radnika. Ona je navela da je višemjeseèna analiza privatizacije u preduzeæima na sjeveru, koju je sproveo MANS, pokazala da su korupcija i pasivan, selektivan i netransparentan rad državnih institucija kljuèni uzroci kršenja privatizacionih ugovora, prava radnika i manjinskih akcionara. “Takva privatizacija ne samo da nije doprinijela ekonomskom razvoju i pokretanju proizvodnje, veæ je omoguæila bogaæenje uticajnih pojedinaca na raèun interesa države i zaposlenih”, saopštila je Æaloviæ. Prema njenim rijeèima, u privatizaciji se veæina kompanija susrela sa steèajem, èija je glavna karakteristika krajnja netransparentnost rada steèajnih upravnika i sudija. “Štaviše, podaci o prodaji imovine kompanija koje su u steèaju tajna su èak i za radnike i manjinske akcionare, dok su u nekim kompanijama steèajni upravnici nakon prodaje firmi postali direktori”, podsjetila je Æaloviæ. Ona je rekla da radnici u veæini kompanija štrajkuju zbog neisplaæenih zarada, iako im Zakon o radu, a u nekim sluèajevima i ugovori o privatizaciji, garantuju redovne plate. “Radikalnim formama protesta radnici ugrožavaju svoje zdravlje, jer im se to nameæe kao jedini naèin da skrenu pažnju državnih institucija, kojima je dužnost da ih zaštite”, smatra Æaloviæ. Ona je ocijenila da je takva praksa ugrožavanja ljudskih prava jasan dokaz nespremnosti države da natjera investitore da poštuju crnogorske zakone i privatizacione ugovore. MANS je do sada podnio preko hiljadu zahtjeva za informacijama o privatizaciji kompanija iz sjevernog regiona, a uspjeli su da obezbijede objavljivanje samo sedam ugovora. “Iako su objavile ugovore, neke državne institucije sakrile su socijalne i investicione programe od oèiju javnosti, ali i zaposlenih u kompanijama”, precizirala je Æaloviæ. Ona je podsjetila da su državni fondovi koji prodaju akcije bili dužni da kontrolišu realizaciju ugovora, ali, kako tvrdi, kontrole maltene nema. “Zbog toga novi vlasnici uništavaju preduzeæa i otpuštaju radnike, iako su se ugovorima obavezali na investicije i proizvodnju”, zakljuèila je Æaloviæ. Na osnovu prikupljenih podataka, MANS je do sada podnio 28 prijava tužilaštvu i inspekcijama, ukazujuæi na kršenja prava radnika i sluèajeve korupcije u privatizaciji. (kraj) mls/bvm